Rezultati ankete o neformalnom obrazovanju

Rezultati ankete koju je elektronski časopis za mlade Mladi 018 sproveo u proteklom periodu u Nišu na uzorku od 137 ispitanika, mahom starosti do 30. godina (90%), potvrdili su nezadovoljstvo mladih ljudi sadašnjim sistemom formalnog obrazovanja, kao i intenzivnu zainteresovanost i potrebu za sadržajima koji se obrađuju na drugačiji način.



Rezultati ankete koju je elektronski časopis za mlade „Mladi 018“ sproveo u proteklom periodu u Nišu na uzorku od 137 ispitanika, mahom starosti do 30. godina (90%), potvrdili su nezadovoljstvo mladih ljudi sadašnjim sistemom formalnog obrazovanja, kao i intenzivnu zainteresovanost i potrebu za sadržajima koji se obrađuju na drugačiji način.

Kada je reč o proceni zadovoljstva sistemom formalnog obrazovanja, na skali od 1 do 5 (uopšte se ne slažem sa tvrdnjom do u potpunosti se slažem), tek 12% ispitanka odlučilo se na pretežno pozitivne ocene (4 i 5), nasuprot 48% koji su ovo zadovoljstvo vrednovali jedinicom i dvojkom. Najčešće birana je srednja vrednost (3) i to u 40% slučajeva, što može da ukazuje na nesigurnost pri procenjivanju ili prosto na vrednovanje formalnog obrazovanja koje je tek nešto malo iznad nivoa nezadovoljstva.

Dakle, većina ispitivanog uzorka potvrdila je nezadovoljstvo znanjem koje se stiče formalnim obrazovanjem, kao i postojanje diskrapance između tog obrazovnog sistema i onoga sa čime se susreću u realnom životu, u susretu sa praktičnim potrebama rada. Čak 88% ispitanika potvrdilo je da znanja stečena formalnim obrazovanjem ne zadovoljavaju porebe praktičnog rada.


Vaši komentari


Problem broj 1 je što još uvek naša zemlja više neguje formalno obrazovanje sa minimalnim praktičnim mogućnostima za primenu stečenih znanja na fakultetima i školama!

 

Sa druge strane, čak 98% ispitanika potvrdilo je potencijalne benefiti raznih oblika neformalnog obrazovanja, izrazivši poverenje u ovakav način rada kao i to da potencijalno može da poboljša profesionalne veštine, interpersonalne odnose, mentalno zdravlje i drugo. Ovu činjenicu još više potkrepljuje podatak da je 79% ispitanika i ispitanica već imalo neku vrstu iskustva sa neformalnim obrazovanjem, te potvrđivanjem korisnosti istog ukazuju na prošla iskustva dobre prakse.

 

Vaši komentari


Tema je veoma diskutabilna i pogodna za razmenu iskustva, upravo iz tog razloga što formalnim obrazovanjem ne možemo steći mnoge veštine moje možemo na seminarima, treninzima itd a koje su nam porebne za dlji život i zaposlenje…


u potpunosti podrzavam misljenje da pored formalog obrazovanja u svakoj opstini bi trebalo da postoji organizacija (ako to vec ne radi, ili u dovoljnoj meri, nacionalna sluzba za zaposljevanje) koja ce da se bavi neformalnim obrazovanjem stanovnistva .

Odgovarajući na pitanje višestrukog izbora o tome na koju temu bi bilo korisno saznati više, najveći broj ispitanika biralo je temu Veštine komunikacije, što ukazuje da je ovo tema koja se prepoznaje kao najpotrebnija među ponuđenima. U najčešći izbor ušle su i teme Emocionalna inteligencija, Jačanje samopouzdanja i Upravljanje vremenom, kao i Stres i tehnike prevladavanja, koje su birane u više od 50% slučajeva. Zanimljivo je da je i Pisanje CV-a i motivacionog pisma i dalje tema za koju ostoji veliko interesovanje mladih, što je verovatno u uskoj vezi sa problemima zapošljavanja, no ipak čini se da ljudi više polažu na teme koje se tiču ličnog psihološkog rasta i razvoja. Možda je zbog toga upravo iznenađujuće da tema Partnerski odnosi nije jedan od najčešćih izbora. Shodno očekivanjima, ispitanici su ukazali na zadovoljstvo svojim poznavanjem Microsoft Office paketa i interneta (što je pri zapošljavanju podrazumevani uslov na brojna radna mesta), što u dobu informacionih tehnologija i uzorka koji je anketu rešavao online ne čudi.

 

 

 

Vaši komentari

– Ovakve usluge ne bi trebalo da koštaju uopšte. Ili, kao što je označeno, ne bi trebalo da koštaju više od 500 dinara. Većina studenata je sa strane, tako da bi im dodatni troškovi otežali život. A željni su da nauče i čuju ono što ih zanima. Prema tome, možda bi bilo dobro pronaći fondere, kako bi neformalna edukacija bila besplatna.

Pre svega zelim naglasiti da prvo shto moramo imati na umu kada su u pitanju ovakvi dogadjaji jeste materijalni status studenata, pogotovu ovde na jugu… Ali ipak smatram da se ovakvi oblici obrazovanja, kako ste ga gore nazvali, „neformalni vid obrazovanja“ trebaju biti praktikovani i od strane samih fakulteta (a ne da moramo uvek traziti ovako neshto u raznim nevladinim organizacijama) naravno prvenstveno obradjivajuci materiju predvidjenu programom studiranja, ali ne bi bilo na odmet i da obradjuju i ostale teme koje su bitne za zivot i rad jednog prosechnog studenta kao i za ono shto ga cheka nakon dobijene diplome. Ali kao shto moja baka uvek kaze „onaj ko cheka taj obichno i-izvisi“, to necemo skoro videti, pa vas zato u potpunosti podrzavam u ovoj zamisli! Samo napred!:)

Velika većina ispitanika smatra da je ove teme potrebno obraživati dugoročno, tj. kontinuiranom edukacijom, što je izuzetno pohvalno i pokazuje posvećenost ličnom razvoju mladih ljudi. S druge strane, momenat finansijskih mogućnosti ove društvene grupe postavlja se kao problem i predmet ograničenja u njihovim aspiracijama, iako je procena većine ispitanika bila da ovakve oblike učenja vredi platiti 500 do 1000 dinara (30%).

Vaši komentari

Korisna anketa, mi koji radimo u sistemu formalnog obrazovanja znamo koliko propusta ima u njemu. Ucenicima treba mnogo vise sadrzaja iz oblasti koje ste pomenuli, a o prakticnim znanjima i da ne govorimo. SAMO NAPRED!

Bilo bi dobro kada bi se neki vidovi neformalnog obrazovanja uvrstili u sklopu formalnog, gde nedostaje dosta prakticnog rada. Verujem da bi to podstaklo veci broj osoba da vise radi na sebi, sto indirektno utice i na stvaranje boljeg drustva.

Drago mi je da je neko zapoceo da se bavi ovom temom, koja postaje jako važna za sve one koji su u postupku „bolonjizacije“!

 

U narednom periodu Mladi 018 porudiće se da svojim čitaocima i mladima u Nišu generalno, ponude neke sadržaje za koje je pokazano interesovanje u ovoj anketi, kroz neki od oblika neformalnog obrazovanja, a u skladu sa opšte poznatom materijalnom situacijom mladih.

 

Ako želite da primate obaveštenja o tome prijavite se na našu mejling listu slanjem praznog mejla na mladi018@proaktiv.org.rs

 

HVALA ŠTO NAS ČITATE!

Advertisements

3 komentara

Objavljeno pod BONUS, Omladinska politika

3 responses to “Rezultati ankete o neformalnom obrazovanju

  1. Zanimljivi rezultati ankete, ali mislim da postoji jedan problem – rezultati su utopistički 🙂 Više od 70% smatra da bi neformalno obrazovanje sa cenom do 2000 dinara bilo zadovoljavajuće i da bi im pomoglo?!?!?!?Ovaj rezulat samo pokazuje kakva su očekivanja onik koji su odgovorili na anketu, a rezultati sa takvim očekivanjima nisu merodavni za poređenje tipova obrazovanja. Možda je 2000 din dovoljno je lapo upakovanu pričicu, ali nikako za nešto što bi smelo da nosi ime „obrazovanje“.

    Što se tiče poređenja formalnog i neformalnog sistema obrazovanja jasno je da sistem ima mnogo mana, ali priča ima dve strane. Pre svega zahtevi tržišta – neki ekspert, sa pet stranih fakulteta, ovde bi imao male šanse, ne zbog toga što je loš formalni sistem obrazovanja na tim fakultetima već ne postoji potreba za takvim znanjem na našem tržištu.

    Koliko god loš formalni sistem kod nas bio on „daje“ mnogo toga što ne postoji u neformalnom sistemu. Ako ništa drugo u formalnom sistemu bar naučite koliko toga ne znate i onda to dopunite neformalnim obrazovanjem 🙂

    Najvažniji problem u svemu, a to potvrđuju i rezultati ankete, obrazovanje košta i to MNOGO, svuda je tako i drugačije ne može. Ako neko očekuje besplatno formalno obrazovanje (i neformalno) tu kvaliteta nema. Sa parama koje se kod nas ulažu u bilo koju vrstu obbrazovanja i sadašnji rezultati su dobri.

  2. Dragi Milane,
    Evo i našeg komentara.
    „Više od 70% smatra da bi neformalno obrazovanje sa cenom do 2000 dinara bilo zadovoljavajuće i da bi im pomoglo?!?!?!?“
    Negde je sasvim logično što ljudi to ovako vrednuju, jer su orijentisani u odnosu na sopstvene finansijske prilike.

    Ono na šta mi želimo da skrenemo pažnju je i nešto više od proste priče o obrazovanju a to je značaj rada na sebi, svakodnevno, jer se proces razvoja i učenja ne završava sa završetkom na pr.fakulteta. Pored toga potrebno je kritikovati formalni sistem jer je prepun mana, u cilju njegovog poboljšanja. Ako ćutimo onda to valjda znači da nam sve odgovara i da je sve zadovoljavajuće. Mi smatramo da formalno i neformalno obrazovanje treba da se dopunjavaju i koegzistiraju.
    Postoji mnogo načina razmene znanja i iskustava i nisu svi potkrepljeni isključivo motivacijom finansijske dobiti, iako svakako obrazovanje košta. Međutiam, ako u jednoj Nemačkoj semestar u proseku košta 500e, da li je ta cena logična i ovde u odnosu na naš standard i ono što se progrramski nudi.
    Po nama, pohvalno je što mladi uopšte prepoznaju potrebu da rade na sebi i zbog sebe.

    Hvala što nas čitate i komentarišete.

  3. Izgleda da se nismo razumeli. Nisam uopšte pomislio da je cilj ovog teksta da umanji ili uveća značaj bilo koje vrste obrazovanja, samo sam dao moje tumačenje rezultata glasanja. Naravno, za bilo koju ozbiljniju statističku analizu potrebno je mnogo više podataka od rezultate glasanje.

    Odgovornost onih koji definišu i sprovode programe je velika i mnogo toga je katastrofalno, ali veliki je problem i kod onih koji (ne)uče. Mnogi smatraju da su završili svo učenje onog trenutka kad izađu iz škole/sa fakulteta, ali učenje tada tek počinje. Značaj formalnog obrazovanja trebalo bi da bude upravo u tome – da nauči ljude da razmišljaju i uče. Žalosno, rezultati su često suprotni ali tome veliki doprinos daju i učenici/studenti (najčešće upravo oni koji su nezadovoljni sistemom obrazovanja)

    Tačno je da je prosečna cena u Nemačkoj 500 evra po semestru, ali kolika je prosečna cena u Srbiji? Čak i sa stipendijom tih 500 evra student mora da plati. Ovde svi imaju mogućnosti da se upišu na teret budžeta i onda ne plaćaju ništa. Na svim fakultetima i na svim godinama postoji ta mogućnost (to što na nekim fakultetima ima N puta više studenata nego na budžetu a na drugima veliki broj praznih mesta je druga tema).

    Istovremeno Nemačka ulaže oko 2,6% BDP u nauku, Švedska čak 4,3% a Srbija celih 0,3% Situacija sa obrazovanjem je slična. Sa tim novcem ne može ništa da se uradi. Početak svakih promena i poboljšanja je ulaganje. Ne smatram da neko treba da dobije veću platu, ali pre svega potrebno je kupiti opremu, a to košta.

    Jedan od standardnih metoda učenja i privikavanja na rešavanje realnih problema u svetu su seminarski radovi, a na šta se to svodi kod nas? Na prepisivanje starih ili traženje „žrtve“ koja će da napiše rad. A prakse? Većina pokušava da nađe onu gde ne mora da ide…

    Što se tiče „finansijske dobiti“ zastupnik sam ideje o slobodnom („free“) znanju. Znanje mora da bude dostupno svima a njihova je odluka kako će stečeno znanje da iskoriste. Ipak, to ne podrazumeva da sve treba da bude besplatno jer od nečeg mora da se živi a treba platiti video projektor i „struju“.

    Ne znam kakva je situacija u oblasti društvenih nauka ali u tehničkim i prirodnim naukama kvalitetno učenje i rad traže ogomno ulaganje, i vremena i para. U našim uslovima univerzalnih eksperata i instant stručnjaka motivacija lako nestane.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s