Ko plaća gajdaša, naručuje pesmu

Aristotel je još davno rekao da najveći zločini nisu izvršeni radi pribavljanja nužnog, nego suvišnog. To se dešava kada stvari ovladaju nama, a ne mi stvarima. Siva ekonomija je postala sastavni deo ljudskog mentaliteta, a stanje svesti je najteže menjati. Čupanje sive ekonomije iz društvenog tkiva predstavlja naporan i dugotrajan posao protiv koga su, otvoreno ili prikriveno, mnogi pojedinci društva. Oni će tiho dezavuisati kvalitetna rešenja u borbi protiv sive ekonomije. U pitanju su interesne grupe.

PIŠE Maja Drobnjaković, diplomirana ekonomistkinja (dopisnica iz Novog Sada)

 

Jedna od posledica postojanja i delovanja interesnih grupa je da kada se razvijaju i ojačaju one teže da postanu ekskluzivne. Školjka ne da svoj biser. Zatvaraju se za prijem novih članova i teže da redukuju broj postojećih, jer bi na taj način svakom od preostalih članova pripao veći deo »kolača«. Jer ko igra – taj i dobija, kaže lutrija. Ali ovde se ne radi o igri na sreću. Nemaju svi podjednake šanse. Neki kao dopingovani jure, dok su drugima lanci oko nogu. Ovde dva i dva mogu da budu pet. Ili mnogo više. Sve zavisi od dogovora.

 

"Multiple personality"

 

Interesne grupe su grupe ljudi koji imaju neki zajednički interes i koji taj interes ostvaruju organizovanom kolektivnom akcijom. Modernizovana trampa. Ima toga u politici. U bankarstvu. U trgovini. U medijima. Nema gde nema. Žilavost i otpornost izviru iz duboke ukorenjenosti u sve pore društva. Glavni protivnici »zdravlja« ekonomije nisu samo sitni šverceri i radnici na crno, već upravo lobi grupe koje društvu nameću samo za njih korisne odnose. Kao da postoji »paralelna država« koja uvodi nova, monopolska pravila ponašanja. Ovo stvara neravnotežu u društvu raspodeljujući društveno bogatstvo u korist malobrojnih i dobro organizovanih, a na štetu mnogobrojnih.

 

„Unfair trade“

 

Postoje situacije kada nacije uspostavljaju sporazume o preferencijalnoj trgovini, pri čemu su carine koje međusobno primenjuju na proizvode niže od stopa na istu robu koja dolazi iz drugih zemalja. Smanjenje carina je dobro, jer podiže efikasnost privrede. Na prvi pogled može da se učini da su sporazumi o preferencijalnoj trgovini takođe dobri, ako ne podjednako dobri kao opšte smanjenje carina širom sveta. Nije li pola vekne hleba bolje od praznih ruku? Iako to može da iznenadi, takav zaključak je ipak previše optimističan. Moguće je da zemlja čak pogorša svoj položaj.

Tokom proteklih nekoliko godina, Evropska unija je iznova zapadala u brojne probleme oko pitanja preferencijalne trgovine bananama.Veći deo svetskog izvoza banana potiče iz nekoliko malih država u centralnoj Americi, autentičnih »banana republika«. Nekoliko evropskih zemalja je, umesto od njih, banane kupovalo od svojih nekadašnjih ili sadašnjih kolonija u Karipskom moru. Evropa i SAD su 2001. godine usaglasile plan o postepenom ukidanju uvoznih kvota za banane tokom vremena. Plan je u velikoj meri uznemirio i alarmirao karipske države koje su se plašile kobnih posledica gubitka privilegovanog pristupa evropskom tržištu. Kao što se kasnije ispostavilo, ta priča nije bila gotova. U januaru 2005. godine, Evropska unija je objavila da će ukinuti uvozne kvote za banane, ali da će utrostručiti carine za banane koje ne dolaze iz takozvanih APC zemalja (Afrike, Kariba i Pacifika, koje su bivše evropske kolonije). Zemlje Latinske Amerike su odmah optužile uvođenje nove carine, i u decembru 2007. godine WTO je donela odluku da je najnoviji evropski režim uvoza banana kao i prethodni nelegitiman (cena akcija Chiquite je skočila čim su te vesti objavljene). Evropska unija i izvoznici iz Latinske Amerike su se zatim dogovorili da dodatno umanje carine na izvoz u Evropsku uniju na 114 evra po toni banana do 2016. godine. Neke države su upozorile da bi smanjenje carina na uvoz u Evropsku uniju moglo da dovede do devastacije proizvodnje banana u ACP. Prema Prelaznom trgovinskom sporazumu, u 2009. godini carinske stope su trebale da budu smanjene od 5 do 20 odsto od dosadašnjih carina. Ugovor nije važio za kafu i banane, jer se ne proizvode u Evropskoj uniji, pa se prilikom uvoza sprovodi rigorozna kontrola. I tako se saga o bananama i uvoznom & izvoznom lobiranju nastavlja…

 

„Banana trade war“

 

Ni domaće bankarstvo nije imuno na ove virove uticaja, unutar kojih lobističke grupacije čuvaju sopstvene interese. Moćan lobi poslovnih banaka pruža jak otpor formiranju Centralne razvojne banke, koja bi grupisala i depozite privrednika, ali i značajan deo sredstava koji bi dolazio iz Evropske unije, iz pretpristupnih fondova ili donacija.

 

Lobiranje u našoj zemlji često je podskup ekonomije »u senci«, pa je to jedan od fenomena koji je teško uhvatiti, jer vešto izmiče svim istraživačkim instrumentima. Svaka kriza na nacionalnom i globalnom nivou je glavni generator širenja sive ekonomije odnosno predstavlja »staklenu baštu« ili »toplu leju« u kojoj niču i burno se razvijaju mnogi oblici sive ekonomije koji su osnovni kamen spoticanja razvoju i stabilnosti zemlje i njenom prosperitetu.

 

„Business and humanities“

 

Francuski pisac Mišel Ulbek je rekao da neki dobijaju na obe strane, dok drugi već unapred znaju da u tim trkama gube, stoga moraju da koriste pouke i proširuju područja borbe.

Ne možemo kontrolisati vetrove, ali sigurno možemo da prilagođavamo jedra. Treba samo da izaberemo pravo oružje u borbi.

 

 

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod BONUS

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s