Mračna strana mreže

„Da nije bilo tog facebooka, ko zna koliko bi još moja tadašnja devojka uspevala da me vuče za nos. Ovako sam na vreme video neke flert postove, komentare, i slike sa „izlaska sa drugaricama“ gde je sa njima i neki momak. Očigledno da je to bila afera koja se razvila preko facebooka.“ Neracionalno korišćenje interneta i socijalnih mreža neretko prelazi u prave poremećaje koji mogu imati i kvalitet neuroze, a u ajmanju ruku poremetiti međuljudske odnose. Šta nas tera da „visimo“ na mreži? Koje su posledice? I kako držati stvari pod kontrolom

PIŠE Stanislava Puač, apsolvent psihologije

Poput većine pogodnosti civilizacije, i internet ima svoju tamnu stranu. Ekspanzija socijalnih mreža, laka dostupnost informacija, skoro neograničena ponuda online igrica, donose sa sobom opasnost od pojave koju bi mogli nazvati „internet zavisnošću“. To je novi, ali nimalo zanemarljiv oblik zavisnosti koji se stvara brzo, a po posledicama se može izjednačiti sa zavisnošću od psihoaktivnih supstanci. Efekti ovog poremećaja se mogu odraziti na ukupno zadovoljstvo životom, to jest, na zadovoljstvo prijateljima, porodicom, studiranjem, okruženjem i sobom.

Prinudno ponašanje na nivou neuroze

Stručnjaci smatraju da neke aplikacije koje se mogu naći na internetu imaju jedinstvenu psihološku mogućnost da izazovu poremećaje u percepciji vremena i istovremeno imaju visoku insentivnu vrednost, odnosno donose zadovoljstvo i nagradu.

Naziv „internet zavisnost“ nastao je u šali. Skovao ga je Ivan Goldberg 1995. godine. Međutim, i pored ovakve istorije naziva, ubrzo je postojanje poremećaja shvaćeno vrlo ozbiljno od strane nekih stručnjaka i šire populacije. Maresa Orzak, koja je na čelu Centra za proučavanje zavisnosti od kompjutera na Harvardu, tvrdi da između pet i deset procenata korisnika interneta pati od neke vrste zavisnosti. Iako se zasad ne svrstava među poremećaje u klasičnom smislu te reči, mnogi smatraju da je, u najmanju ruku, reč o kompulzivnom, prinudnom ponašanju na nivou neuroze.


Odlike ove „zavisnosti“ koje idu u prilog tvrđenju da je treba shvatiti kao ozbiljan psihički poremećaj su sledeće:

–  ekscesivna upotreba, često povezana sa gubitkom osećaja za vreme

apstinencijalne krize kada je onemogućena upotreba interneta, a manifestuje se psihomotornim nemirom, anksioznošću, opsesivnim razmišljanjem o dešavanjima na mreži

– rastuća tolerancija, što podrazumeva da je vremenom potrebno provesti sve više vremena na internetu kako bi se postigli isti efekti

negativne posledice, uključujući socijalno povlačenje, zapostavljanje raznih društvenih, profesionalnih i rekreacionih aktivnosti, laganje bližnjih o vremenu provedenom na internetu, smanjena inhibicija u ispoljavanju negativnih emocija

Mladi u Nišu su blizu granice zavisnosti

Za azijske zemlje se smatra da imaju najvišu stopu internet ili zavisnosti od kompjutera. U Pekingu je jedan sudija tvrdio da je oko 85% zločina počinjeno od strane delikvenata povezano sa internetom. Istraživanje u Kini je pokazalo da je oko 10 miliona adolescenata zavisno od interneta.

U našoj sredini je 2008. godine sprovedeno istraživanje na mladima od strane studenata psihologije Filozofskog fakulteta u Nišu (S. Puač, M. Stošić, Ž. Vukić, N. Sazdov). Pokazalo se da se samo 5% ispitanika oseća posledice prekomerne upotrebe interneta, dakle da pokazuje blagu formu zavisnosti, na osnovu sopstvene procene. Međutim, prosečno vreme provedeno na internetu je 3,6h dnevno, što je ipak vrlo blizu broja sati koje su neki ispitivači odredili kao granicu za zavisnost, a to je 28h nedeljno. Takodje je zaključeno da muškarci u našoj sredini pokazuju veću sklonost ka ovakvom ponašanju od žena.

Šta nas tera da “visimo” na mreži

Široko je prihvaćeno tvrđenje da većina (čak 86%) takozvanih internet zavisnika već pati od nekog psihičkog poremećaja – anksioznosti, depresije, problema sa kontrolom impulsa, patološkog kockanja.

Veruje se da internet zavisnost ima slične pokretače kao i ostali tipovi zavisnosti – emocionalno olakšanje, beg od realnosti, mentalni odmor… Zavisnik se vraća svojoj „slabosti“ zato što mu ona pruža nešto zauzvrat, koliko god te beneficije bile iluzorne. U prolongiranoj prekomenoj upotrebi interneta osoba počinje da oseća prijatne emocije; nasuprot ovome, javljaju se intenzivne negativne emocije kada korisnik nije na internetu, uz opsesivne misli tipa: „Prupustiću nešto bitno na facebooku dok sam offline“ i sl. Nisko samopoštovanje i klinička depresija mogu biti okidači za internet zavisnost. Opšte nezadovoljstvo, ili nezadovoljstvo nekim konktretnim oblastima života, naročito nedostatak kvalitetnih socijalnih i partnerskih odnosa, može navesti na prekomernu upotrebu interneta, kao način prevazilaženja stresa i frustracija.

Da nije bilo Fejsbuka…

Istraživanjem grupe studenata iz 2008., pokazano je da prekomerna upotreba interneta utiče na smanjenje zadovoljstva prijateljskim odnosima.

Sa medicinskog gledišta, osnovni problem nastaje pre svega zbog jako česte pojave deprivacije sna zarad ostajanja na internetu. Prolongiranje ovakvog režima može imati ozbiljne posledice po imunitet osobe. Uz to, sedenje pred kompjuterom podrazumeva smanjenje ukupne količine aktiviteta, što takođe doprinosi pogoršanju zdravstvenog stanja zavisnika.

Upotreba interneta može biti ozbiljna pretnja partnerskom odnosu. Oko 53% onih kod kojih se može konstatovati internet zavisnost ima poteškoća u porodičnom funkcionisanju. Vremenom se prirodna emotivna razmena sa svojim bliskima menja za usamljenički život pred monitorom kompjutera, u virtualnim aferama i flertovima. Neki advokati su primetili porast razvoda brakova u Americi kao posledicu tzv. sajber-afera. Nisu retki slučajevi da se preko socijalnih mreža otkrije nečije neverstvo ili laž. Miroslav P. za naš časopis kaže: „Da nije bilo tog facebooka, ko zna koliko bi još moja tadašnja devojka uspevala da me vuče za nos. Ovako sam na vreme video neke flert postove, komentare, i slike sa „izlaska sa drugaricama“ gde je sa njima i neki momak. Očigledno da je to bila afera koja se razvila preko facebooka.“

Obrazovanje takođe često trpi posledice prekomerne upotrebe interneta. Ovo potvrđuje i Marina N. za Mlade 018: „Primetila sam da, što više obaveza na fakultetu imam, to više vremena provodim na facebooku ili igrajuću online igrice! Onda se osećam još gore,jer me grize savest – umesto da učim, ja se igram! I tako upadnem u neki začarani krug i nikako da se iz njega izvučem.“

Kako stvari držati pod kontrolom?

Postupci koji se koriste u terapiji ovog problema mogu pomoći svakome ko oseća da bi želeo da provodi manje vremena pred računarom:

  • Utvrdite koje su vaše navike korišćenja interneta, u koje vreme ste obično online. Svaki naredni dan bi trebalo promeniti raspored, kako bi se razbila rutina koja se lako stvori u korišćenju interneta.
  • Jednostavna metoda je korišćenje interneta neko određeno vreme pre obaveza koje imate – ako treba da budete u 8h na fakultetu, uključite kompjuter u 7h. Pomoć mogu biti i budilnici, pošto postoji rizik da se oglušite o svoju obavezu u realnom životu.
  • Postavite razumne ciljeve. Pokušaji odvikavanja od interneta u kliničkoj praksi često propadaju jer zavisnici izvedu preambiciozne pokušaje čiji ih neuspeh obeshrabri. Najbolje je biti na internetu često ali jako kratko, za početak.
  • Možete napraviti podsetnik – listu od 5 negativnih posledica prekomerne upotrebe interneta, kao i 5 beneficija od smanjenja vremena provedenog na internetu. Uz ovo dodajte i lični inventar aktivnosti koje ste smanjili ili izbacili iz svog života zbog prekomerne upotrebe interneta, odnosno za šta često nemate dovoljno vremena jer ste ga proveli online.
Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Koju igru igraš

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s