U slučaju katastrofe idemo na Mars

Prema sadašnjim istraživanjima čini se da će naš sledeći dom biti Mars, a prognoze za potpuno naseljavanje i ozeljenjavanje ove crvene planete kažu da će kroz 900 godina ovo tlo ličiti u potpunosti na Zemlju.

PIŠE Marija Stanojević, student elektrotehnike

U potrazi za drugim domom, vanzemaljcima ili bilo čime što nam može ukazati da je negde nekada bilo života ili da će ga biti naš najveći adut je nama susedna crvena planeta Mars. Iako istražujemo svemir na velikim udaljenostima od Zemlje, pitanje je koliko mi zapravo znamo o tom prostranstvu. Ako uzmemo u obzir sve delove kosmosa o kojima imamo makar neki podatak, shvatićemo da nismo ni blizu da ga upoznamo. Naša saznanja samo su delić onoga što nas okružuje, ali to ne treba da bude obeshrabrenje, već podstreh da dalja istraživanja. Dok otkrivaju istinu o našoj prošlosti, nastanku i bivstvovanju svega što nas okružuje, naučnici rade i na proširenju zemaljskog života na druge planete. Prema sadašnjim istraživanjima čini se da će naš sledeći dom biti Mars, a prognoze za potpuno naseljavanje i ozeljenjavanje ove crvene planete kažu da će kroz 900 godina ovo tlo ličiti u potpunosti na Zemlju.

Na Marsu ima vode, oblaka, vetrova…

Naučnici su sastavili plan po kome treba da se vrši kolonizacija ove planete, a dodatna istraživanja su u punom jeku. Otkriveno je da na polovima ima vode u zaleđenom stanju koja je nekada bila u tečnom stanju i na površini. Na tlu koje ima planine, kanale i rečne doline nalazi se rđa. Atmosfera je veoma retka i bez kiseonika što je posledica slabe gravitacije, koja je čak tri puta manja nego na Zemlji. Ipak, i na Marsu ima oblaka i vetrova kao i na Zemlji. Takođe, otkrivene se ravnice, planine, kanjoni, čak i polarni led. Vulkani na Marsu su najveći u čitavom solarnom sistemu, a najviši i najmlađi vulkan je Olympus Mons, visok 27 km, što je dva i po puta više od Mont Everesta, najvišeg vrha na Zemlji.

Poznato je da na ovoj planeti ne postoji inteligentan život, ali ono što je još uvek velika zagonetka da li tamo ima života i da li ga je nekada bilo. Prema nekim naučnicima meteoriti koji su pali na Zemlju sa Marsa sadrže crvolike fosilne ostatke sa ove planete. Zna se da je površina pusta, a najnovije letelice treba da kopanjem otkriju šta se nalazi u dubini Marsa.

Kako pripitomiti Mars

Naučnici se bore sa pitanjima kako pripitomiti ovu divlju planetu. Da bismo stvorili uslove slične Zemaljskim treba povisiti temperaturu za bar 100 stepeni, dovesti kiseonik, napraviti atmosferu, naći način da se održi ravnoteža s obzirom na veoma malu gravitaciju, dovesti vodu na površinu, preseliti biljne i životinjske kulture i tek onda možemo početi sa socijalizacijom jednog takvog staništa i prilagođavanjem potrebama modernog čoveka. Do skora je ova zamisao predstavljala naučnu fantastiku i bila veoma popularna tema za mnoge knjige i filmove, međutim danas se ozbiljno razmišlja o ovakvoj kolonizaciji koja će proširiti mesto za život ljudi i koristiti za slučaj velike katastrofe na Zemlji.

Prema sadašnjoj tehnologiji i planovima za istraživanje i prilagođavanje ove planete ceo proces trajaće 900 godina, a izvršiće se u fazama. Prvo će se raditi na zagrevanju Marsa pomoću orbitalnih solarnih ogledala koji će usmeravati Sunčevu svetlost ka površini i pomoću nuklearnih centrala koje će zagrevati led na polovima i pretvarati ga u vodu. Zbog otopljenja će se osloboditi ugljendioksid koji je sada u čvrstom stanju i zbog efekta staklene bašte temperatura će početi da raste. Ostaju pitanja koliko ima ugljendioksida na Marsu i da li će nam to biti dovoljno ili previše da ostvarimo svoj cilj i napravimo atmosferu i da li je količina vode dovoljna za prekrivanje sve prašine na Marsu i za stvaranje uslova sličnih Zemljinim. Sledeći korak je stvaranje kiseonika, tj. oslobađanje kiseonika iz rđe (oksidovanog gvožđa) za šta je potrebno obraditi površinu cele planete do dubine od 85m. Međutim, iako budemo obezbedili kiseonik i ugljen-dioksid, veliki problem za stvaranja atmosfere u istom odnosu kao na Zemlji je dovođenje 80% azota koji treba da se sadrži u atmosferi, a koji ne postoji na Marsu. Naučnici veruju da će biti u mogućnosti da potreban azot donesu sa Titana, Saturnovog meseca ili sa nekog drugog objekta Sunčevog sistema. Ovim ćemo promeniti sve najbitnije odlike Marsa, osim gravitacije koju je nemoguće izmeniti. Ipak, ljudi i živi svet će moći da opstanu tamo i bez obzira na to, samo će verovatno postati tanji i viši. Možda je to ono čemu težimo na ovoj planeti.

U osvajanju našeg suseda ima još puno nepoznanica, ali sve bolje misije koje se šalju ka ovoj planeti otkriće nam tajnu o tome da li ćemo ikada biti Marsovci sa Zemlje ili je ceo ovaj plan samo u domenu naučne fantastike. Izgleda da naša budućnost na Marsu planeti zavisi od njegovih karakteristika, ali i od našeg truda da njome ovladamo. Možda će kroz hiljadu godina biti moguće osvojiti vrh najveće vulkanske planine u Sunčevom sistemu Olympus Mons.

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Nauka i tehnologija

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s