Putujući Festival o ljudskim pravima – VIVISECTfest

Tema: Dobrodošli u stvarni svet

Putujući VIVISECTfest 05 predstavlja ostvarenja autora koja ukazuju na izazove sa kojima se danas suočavaju mnogi ljudi u svetu kako bi ostvarili svoja osnovna ljudska prava. Dokumentarni filmovi i fotografije donose priče o ljudima koji žive na društvenim, socijalnim i kulturnim marginama u različitim delovima sveta – od Tajlanda, preko Venecuele,  Salvadora, Sjedinjenih Američkih Dražava, Velike Britanije, Danske, Nemačke, Avganistana, Rusije, Australije, Nepala, do Hrvatske, Srbije i Kosova.

PIŠE Svetlana Rajković, žurnalista

Jaz između sveta kakav imamo i kakav želimo velik je. Ipak, važno je znati da očaj nikada nije potpun, i da nada uvek postoji. Drugačiji svet je ne samo moguć, već i neophodan. Stoga je rad na unapređenju i razvoju kulture ljudskih prava i njihovoj zaštiti neprekidan proces koji treba negovati i prilagođavati specifičnim društveno-istorijskim, kulturološkim i ekonomskim okolnostima.

Programi koji se organizuju u okviru VIVISECTfest koncipirani su tako da podstiču ljude da kritički razmišljaju i postavljaju pitanja umesto da prihvataju već spremne odgovore.

Kao i prethodna izdanja VIVISECTfest-a, i ovo najnovije nastavlja da promoviše dokumentarne filmove i fotografije autora svih generacija iz celog sveta.

Izložba fotografija Mance Juvan pod nazivom Ljudi sa margine prikazuje slike iz života ljudi koji žive u Avganistanu, Venecueli, Iranu, Sloveniji, i na Tajlandu.

Filmski program pod nazivom Dobro došli u stvarni svet predstavlja dokumentarne filmove: Banane!* – Fredrik Gertten (Švedska); Maloletni delikventi – Leslie Neale (Sad); Jednog dana – Ditte Haarlov Johnsen (Danska); Lokerbiju u pohode – Gideon Levy (Holandija); Stripovi idu u rat – Mark Daniels (Italija/Francuska); To što želiš – Bettina Braun (Nemačka);Svetsko glasanje – Joel Marsden (Španija); Avganistanke igraju fudbal – Bahareh Hosseini (Avganistan); Dva Kosovska leta – Christoper Bobyn, Andrew Lampard (Kanada); Zajedno – Nenad Puhovski (Hrvatska); Putovanje crvenog frižidera – Nataša i Lučian Muntean (Srbija).

U okviru filmskog programa biće prikazani i kratki filmovi nastali u okviru projekta „Video baza ljudskih prava“. Kancelarija za mlade Kikinda iKikindska inicijativa mladih, uz podršku SO Kikinda realizovale su projekatVideo baza ljudskih prava – istraži, snimi, prikaži u okviru kojeg su producirani kratki TV sadržaji mladih autora/ki – učesnika/ca projekta. U projektu je učestvovalo sedamnaestoro TV stvaralaca (do 30 godina). Cilj je bio da se kroz edukaciju i istraživanje,  snimanje i emitovanje dvominutnih TV sadržaja u centar interesovanja stavi tema ljudskih prava, koja će inicirati pokretanje TV produkcije pod nazivom Video baza o ljudskim pravima.

Umetničke odgovore na zadatu temu učesnici projekta dali su kroz četiri filma:Putokaz – Dunja Ibročić, Etiketiranje – Vedran Lacamanović i Tijana Velemirov, Attendite – Mario Bojić i  Član 19. – Ivana Vukelić.

Festivalski program putujućeg VIVISECTfest-a 05 organizuje se prema sledećem rasporedu:

Kikinda – 31. maj –  6. jun 2010
Subotica
Sečanj
Vrbas
Mostar –  7 – 11. septembar 2010
Niš –  14 – 17. septembar 2010
Zaječar –  20 – 25. septembar 2010
Leskovac –  27. septembar –  2. oktobar 2010
Vranje – 4 – 8. oktobar 2010

Svi programi koji će biti organizovani u okviru putujućih festivala besplatni su.

Realizaciju VIVISECTfest-a pomogli su:

NED – Nacionalna zadužbina za demokratiju, Gradska uprava za kulturu – Grad Novi Sad, Pokrajinski sekretarijat za kulturu.

Izložba fotografija Mance Juvan

LJUDI SA MARGINE

Fotografije Mance Juvan nastale u Sloveniji, Avganistanu, Iranu, Venecueli i na Tajlandu, svedoče o tome da još uvek mnogi ljudi u svetu ne mogu reći da žive u dostojanstvu i sigurnosti. U Sloveniji je i dalje prisutna diskriminacija Roma. U Avganistanu mnoge žene završavaju u zatvoru zbog tzv. „moralnih zločina“, kao što su preljuba, drugi brak, ili beg od kuće. Trideset posto avganistanske populacije sa posttraumatskim simptomima smešteno je u nedakvatnim ustanovama u kojima „nemaju ničiju pomoć do Božije“. Broj heroinskih zavisnika u Kabulu se iz dana u dan povećava, a droga je i dalje lako dostupna i izuzetno jeftina. U Venecueli, koju je njen predsednik Ugo Čavez proglasio zemljom „socijalizma 21. veka“ nemaju svi mogućnost da žive sigurno. Sve je  više žrtava porodičnog nasilja, a mnogi ljudi naseljavaju napuštene daščare…  Kathoey, ili muško-ženski travestiti već dugo su deo tajlandske zabavne scene. Ipak, oni još uvek ne mogu legalno da promene pol. Up ima 27 godina, rođena je kao dečak, ali živi kao žena. Ni posle operacije polnih organa, ona još uvek ne može zakonski da promeni pol… Život mladih u Iranu određen je strogim verskim pravilima koje je propisala vlast. Ipak, na ulicama Teherana mogu se videti momci i devojke koji se drže za ruke i pored strogih pravila islamskog režima koji tako nešto zabranjuje…

Manca Juvan od 2000. godine radi kao slobodni fotograf, a od 2007. radi kao fotograf Agencije Corbis. Njene foto priče iz Venecuele, Avganistana, Irana, Pakistana, Nepala, Kambodže, Tajlanda, Indije, SAD, Srbije i zemalja Evropske unije objavljene su u The Timesu, The Sunday Times, The Guardian, The Europe Voice, Der Standard, Frankfurter Allgemeine Zeitungu, Chicago Tribune, National Geographic (Slovenija) i Time. com. Od nedavno sarađuje sa najtiražnijim slovenačkim dnevnim novinama „Delo“. Tri godine za redom Manca Juvan je nagrađena nagradom za fotografa godine u Sloveniji – 2006, 2007. i 2008. Njene fotografije iz Avganistana dva puta su nagrađene nagradom slovenačkog Udruženja novinara – 2005. i 2006. Izlagala je samostalno i kolektivno u Teheranu, Ljubljani, Perpignanu, Hanoveru, Parizu, Beogradu, Varšavi, Novom Sadu, Kikindi.

www.mancajuvan.com
—————————————————————————————————–

Intro story

Mladi u Iranu
Moderni mladi ljudi u Teheranu žive svoje živote u paralelnom svetu koji je u suprotnosti sa pravilima koje propisuje vladajuća elita. Moderna odeća i šminka, estetski doterani nosevi i najmodernije frizure, postaju deo svakodnevnice u kojoj još uvek vladaju tradicionalni kodeksi ponašanja koje strogo nadzire vladajuće elite. U društvu u kojem dve trećine populacije ima manje od trideset godina, iranski pragmatizam stvorio je dve različite stvarnosti – modernu i konzervativnu, koje mogu paralelno postojati dugi niz godina, sve do trenutka dok ne dođe do direktnog sukoba. Mladi su sve više kritični prema vlasti – naročito nakon spornih predsedničkih izbora održanih u junu 2009. kada je hiljade ljudi na ulicama Teherana protestvovalo protiv vlasti, zahtevajući i braneći ljudska prava, zahtevajući reforme i veće građanske slobode.

Zatvorenici vremena
Avganistanke često završavaju u zatvoru zbog tzv. „moralnih zločina“, kao što su preljuba, drugi brak, silovanje, beg od kuće. Tim delima one obeščašćuju porodičnu tradiciju i zbog toga im je, što je ironično, bolje u zatvoru nego van njega, gde njihovim životima preti porodica. Završavaju u zatvoru sa svojom decom i dobijaju veoma malo informacija o svojim slučajevima. Poput muškaraca, mesecima se drže u zatvorima širom zemlje pre nego što sudija presudi o zakonitosti njihovog pritvora. U Avganistanu, deca se nalaze u pritvoru sa svojim roditeljima, ali nisu uspostavljeni sistemi u zatvoru za brigu o toj deci.

Nevidljive ratne rane, zaboravljena pitanja mentalnog zdravlja
Kao rezultat više od tri decenije rata i sukoba, oko trideset posto avganistanske populacije pati od psihoza, dok devedesetpet posto populacije ima psihosocijalnih problema kao što su depresija, akutna anksioznost, nedostatak koncentracije i drugi simptomi posttraumatskog stresa.

Droga (biznis) u Avganistanu
Broj heroinskih zavisnika u Kabulu se povećava kako se povećava broj nezaposlenih,a droga je i dalje lako dostupna i izuzetno jeftina za samo 50 -100 afganija po dozi ili 1-2 $ SAD. Veliki je broj Avganistanaca koji su povratnici iz Pakistana i Irana, a postali su zavisnici dok su radili teške poslove, tu su zavisnost doneli sa sobom u Avganistan. Broj zavisnika u Avganistanu iz dana u dan rast, pre svega zbog nezadovoljstva što je nemoguće pronaći posao u Avganistanu… kao i zbog ratnih trauma.

Venecuela–Socijalizam 21. veka?
Predsednik Venecuele, Ugo Čavez, latinoamerički lider sa najvećim političkim uticajem, ponovo je izabran za predsednika decembra 2006. godine sa 61% glasova. Na početku svog šestomesečnog mandata, najavio je dolazak novog oblika socijalizma, koji se razlikuje od onog koji je doživeo propast u Sovjetskom Savezu i istočnoj Evropi ili današnjoj Kubi. On je najavio početak „pluralističkog socijalizma“, koji je baziran na idejama francuske revolucije. U Venecueli se revolucija sastoji od najmanje dve različite stvarnosti. Međutim, nakon osam godina na vlasti, Ugo Čavez još uvek nije uspeo da smanji ogroman društveni slom. Kriminal i dalje cveta, posebno u glavnom gradu Karakasu.  Opozicija u Venecueli je slaba i podeljena, a Ugo Čavez, sa svojom nadahnutom retorikom i utopijskim socijalnim programima i dalje održava dostojanstvo i okuplja siromašne.

Romi u Sloveniji
Polemike o romskoj populaciji poslednjih godina postale su glavno pitanje slovenačke politike. Njihov život je skriven od javnosti.  U Sloveniji žive dve grupe Roma. U regionu Dolenjska i Kocevje živi jedna grupa romske populacije koja se doselila u Sloveniju iz Hrvatske i Srbije pre 200 godina, dok u regionu Prekmurja žive Romi koji su se doselili iz Mađarske. Obe grupe imaju vrlo malo zajedničkog osim što su zajedno napustile Indiju u 10. veku i krenule ka Evropi. S obzirom, da žive razdvojeno, te dve grupe govore različitim jezicima i imaju različite navike. Romi u Dolenjskoj i sami kažu da su njihovi sunarodnici u Prekmurju civilizovaniji. Prema podacima Vladine kancelarije za nacionalnosti i Udruženja Roma u Sloveniji, njihov se broj kreće između sedam i deset hiljada.

Kathoey – tajlandski treći pol
Tajlandski treći pol, kathoey, ili muško-ženski transvestiti, koji su na Zapadu poznati kao „momci dame“, dugo su deo tajlandskog kulturnog okruženja uglavnom na zabavnim scenama. Kathoey su vidljiviji i prihvaćeniji u tajlandskoj kulturi od transvestita u zapadnim zemljama, iako se i dalje suočavaju sa društvenim i zakonskim ograničenjima (odbacivanje od strane porodice, diskriminacija prilikom zapošljavanja ili pitanje služenja vojnog roka). Kathoey se ne priznaju po zakonu, čak ni posle operacije promene polnih organa, nije im dozvoljeno da zakonski promene pol. Neki smatraju da veštačko poštovanje „tolerancije“ na Tajlandu prema kathoey, u stvari predstavlja nekonfrontacionu kulturu pre nego druge kulturne, verske i istorijske aspekte drevne zajednice.

Filmski program

Svetsko glasanje – Joel Marsden / Španija / 2009
Da li je moguće organizovati referendum širom sveta po principu „јedan čovek – jedan glas“ kako bi se stvorila demokratija na globalnom nivou? Reditelj Joel Marsden krenuo je u potragu za odgovorom na ovo pitanje u 26 zemlje. Osmogodišnje istraživanje započinje u Republici Kongo, nastavlja ga u indijskoj pokrajini Kašmir, Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Iranu, Egiptu, Brazilu i Venecueli …stiže i u Ujedinjene nacije gde njegova ideja o svetskom glasanju nailazi na oduševljenje svih sagovornika. Odlučuje da organizuje svetsko glasanje uz pomoć satelita kućne izrade kako bi dokazao da je to moguće.
Više informacija: http://worldvotenow.com/the-film.html

Zajedno – Nenad Puhovski / Hrvatska / 2009
Pet različitih priča o ljudima koji su bili, jesu, ili žele biti u emocionalnim odnosima. Milka i Ratka su lezbejski par, Marija je udovica, Krešo i Marija su lošeg imovinskog stanja, Hrvoje je fizički hendikepiran, a Vlado i Marija mentalno hendikepirane osobe. No, ipak, svi oni traže ljubav i razumevanje i žele biti s nekim.
Više informacija: http://www.youtube.com/watch?v=fW_CtnvkldM

Jednog dana – Ditte Haarlov Johnsen / Danska / 2007
Ona je privlačna 36-godišnjakinja iz zapadne Afrike. Živi u predgrađu Kopenhagena, veruje u Boga, puši više nego pri. Svakog meseca redovno šalje novac svojoj porodici i nekoliko puta nedeljno dugo telefonira sa svojom ćerkom. Radi kao prostitutka i spremna je udovoljiti i najbizarnijim željama svojih klijenata. Ovo je film o životu jedne od brojnih afričkih žena koje nastoje da pomognu svojim porodicama radeći kao prostitutke u evropskim zemljama.

Lokerbiju u pohode – Gideon Levy / Holandija / 2009
Gideon Levi ponovo istražuje teroristički napad na avion američkog Pan Ama, koji se dogodio iznad Lokberija u Škotskoj, pre više od dvadeset godina. Svih 259 putnika, uglavnom Amerikanaca, i jedanaest meštana Lokerbija je poginulo. Libijska tajna služba je optužena za napad, počinioci su pronađeni i suđeno im je u Škotskoj. Glavni optuženi, Al – Megrahi, pomilovan je ranijim oslobađanjem. Kao razlog za njegovo oslobađanje navedeno je zdravstveno stanje, ali je kasnije britanski ministar pravosuđa, Jack Strow, priznao da je to bio deo dogovora, kojim je u zamenu za njegovu slobodu Libija omogućila veliki naftni ugovor sa Britiš Petroleumom (BP). Dvadeset godina kasnije Levi razgovara sa visokim funkcionerima CIA-e i FBI-a, koji su direktno bili uključeni u sam slučaj, otkrivajući zamršene igre dirirgovane političkim interesima.
Više informacija: http://video.stv.tv/bc/News/news-lockerbie/

Banane!* – Fredrik Gertten / Švedska / 2009
Mala američka advokatska kancelarija tužila je najveću fabriku voća na svetu zbog trovanja svojih radnika. Prvi put u istoriji jedna američka advokatska kancelarija zastupa radnike iz Nikaragve, koji su postali neplodni zbog upotrebe otrovnih pesticida na plantažama banana. Da li mala advokatska kancelarija ima bilo kakvu šansu protiv moćne korporacije vredne milijarde dolara? I da li ćete ikada više konzumirati BANANE nakon što pogledate ovaj zanimljivi film pun neizvesnosti?
Više informacija: http://www.bananasthemovie.com/

Maloletni delikventi – Leslie Neale / SAD / 2003
Oni su u pritvoru za maloletnike i sudiće im se kao odraslima. Preko 200.000 dece svake godine prođe kroz sistem sudstva za punoletne u SAD. Da bi saznao ko su ta deca, Leslie Neale je otišao u Dom za maloletnike „Ist Lejk Sentral“ u Los Anđelesu, gde su smešteni najopasniji i najteži maloletnički prestupnici. Njihovi prestupi se kreću od pljačke i telesnog napada do ubistva. Ako tu decu osude, većina njih će ostati u zatvoru skoro do kraja života.
Više informacija: http://www.juvies.net/index.php

Dva Kosovska leta – Christoper Bobyn, Andrew Lampard / Kanada / 2009
Deset godina posle NATO bombardovanja, Kosovo je i dalje siromašno, etnički podeljeno i zavisno od međunarodne zajednice. Film prikazuje slike iz života kosovskih Srba i Albanaca šest meseci pre i šest meseci nakon jednostranog proglašenja Deklaracije o nazavisnosti Kosova. Kroz živote jedanaestoro ljudi, film istražuje razdvojeni obrazovni sistem na Kosovu, političku situaciju, kosovske izbegličke kampove i etničke enklave, i nemoć međunarodne zajednice u ponovnoj izgradnji zemlje.
Više informacija: http://www.venture-reflex.com/screenings.html

Putovanje crvenog frižidera – Lučian i Nataša Muntean / Srbija / 2007
Ovo je priča o sedamnaestogodišnjem dečaku koji se zove Hari Rai, koji živi u malom zaseoku himalajskih planina u Nepalu i njegovom veličanstvenom putovanju. On je student koji radi kao nosač kako bi mogao da plati svoje školovanje. Hari već tri godine nosi prtljag za turiste uz i niz planinu. Ovaj put on ima zadatak da prenese masivni crveni frižider sa vrha planine do najbližeg grada. Kamera prati Harija na njegovom putovanju kroz fascinantne himalajske predele, otkrivajući njegove misli, nade i snove. Od 60.000 dece nosača u Nepalu, Hari je jedan od sretnijih koji ima mogućnost da pohađa školu.
Više informacija: http://www.lunamdocs.com/

To što želiš / Bettina Braun / Nemačka / 2008
Život je postao još ozbiljniji. To je prva stvar na koju pomislim kada razmišljam o promenama u životu ,,dječaka” iz ,,Šta ima?” (2004. godina). Prošlo je gotovo sedam godina od kada sam prvi put upoznala Alija, Albana, Kaisa, Ertana i Moussaa u centru za mlade ,,Klingelputz”. Svi su oni Muslimani različitih  nacionalnosti i povezuje ih činjenica da su svi ,,stranci“ u Nemačkoj. Svoje detinstvo provodili su zajedno u centru za mlade. Oni su sada postali tinejdžeri i njihovi se putevi počinju razilaziti. Biti odgovoran i živeti nezavisan život nije jednostavno kao što se čini. Sa završenom tek nižom školom i bez naročitog radnog iskustva budućnost ovim tinejdžerima ne pruža mnogo mogućnosti, ali i pored svega oni ne odustaju. Svojom dovitljivošću i smislom za humor oni i dalje poseduju sposobnost da iznenade gledaoca.  Pre nego sam počela snimanje filma “To što želiš” upitala sam se da li ćemo biti u mogućnosti da se ponovo zbližimo, i da smognemo energije za još jedan film. Ja lično mogu da kažem da je odgovor na to pitanje: Da. Čini se da ono što proizilazi iz postupaka u životima ovih protagonista u filmu mnogo više utiče na njihove sopstvene stvarnosti, što je za mene često deprimirajuće. Sa druge strane, ovaj put moramo govoriti o stvarima koje su zaista bitne.

Stripovi idu u rat – Mark Daniels / Italija / 2009
Univerzum stripova je pop mitologija širom sveta, Pantenon u jeftinoj štampi raznih boja. Gotovo stotinu godina stripovi pružaju fantaziju, beg i kompenzaciju maloletnicima koji se često osećaju nemoćno i neshvaćeno u svakodnevnom životu. Fantazije moći su neizbežno nasilne, ali nasilje u stripovima sa sobom ne nosi posledice. Ipak, sve je to samo kretnja olovke. Ali šta se desi kada strip upozna stvarni rat? Danas kada postoji stotine televizijskih kanala, dvadesetčetvoročasovne vesti, trenutni satelitski prenos širom sveta i hiljade web stranica koje se svakog sata ažuriraju, stripovi su postali dokumentarno sredstvo koje omogućava stvarno shvatanje ljudske dimenzije rata, genocida i revolucija kao jedna sasvim nova forma u novinarstvu. Film „Stripovi idu u rat“ istražuje novinarsku, estetsku i političku posledicu izveštavanja o veoma nasilnim i strašnim ljudskim iskustavima upravo kroz strip.
Više informacija:http://www.cbc.ca/documentaries/passionateeyeshowcase/2010/comicbooks/
Avganistanke igraju fudbal – Bahareh Hosseini / Avganistan / 2007
One su tinejdžerke koje igraju u ženskoj fudbalskoj reprezentaciji Avganistana i pripremaju se za prvi međunarodni meč. Kao dete, Roja je sakupljala papirni otpad sa ulica sirotinjskih četvrti Kabula kako bi bila u mogućnosti da kupi ogrev za svoju porodicu. Zahvaljujući humanitarnoj organizaciji koja pomaže deci koja žive na ulici, ona je završila školu i otkrila svoj talenat za igranje fudbala. Danas, ona igra na poziciji centralnog napadača u ženskoj reprezantaciji, i radi kao predavač u školi koja pomaže deci koja su primorana da rade na ulici. Fudbal je promenio život i ostalim članicama tima…. Ovo je film o tinejdžerkama koje ruše stereotipe konzervativnog avganistanskog društva, koje su stekle samopouzdanje i sigurnost kao igračice u prvoj ženskoj fudbalskoj reprezentaciji Avganistana…

Više informacija: http://baharehhosseini.com/

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Grad Niš

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s