Nach Frankfurt (2)

Sam grad je iznenađujuće pitom. U poređenju sa nekim drugim mestima u kojima sam bio, evropska umerenost i neupadljivo dostojanstvo čine da se osećate kod kuće. Neboderi i stare crkve stoje jedni pored drugih. Frankfurtski vazduh miriše čisto i ceo grad je pun zelenih površina koje se nastavljaju se jedna na drugu. To koristi masa ljudi koji stižu na posao biciklima – ozbiljnih lica i obučeni u odela, vrte pedale kroz parkove i igrališta. U parkovima su spomenici Geteu, najpoznatijem nemačkom pesniku koji je ovde rođen, ali i drugim, bližim i daljim nemačkim velikanima: Šileru, Gutenbergu, Ničeu.

PIŠE Darko Janjević, student žurnalistike

Frankfurt je i bitan finansijski i poslovni centar, sa staklenim neboderima i poslovnim objektima. Posebno je upečatljivo reklamiranje ispisivanjem slova po prozorima pojedinih zgrada, što noću izgleda spektakularno.

Interesantno je da u centru Frankfurta postoji i filijala Komercijalne banke – gde krupnim slovima piše KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD. Srpski, latinica. Kao poručeno, taj znak je ispod velikog znaka BREE.

Postoji i Zeil, centralna pešačka oblast (ekvivalent niškoj Pobedinoj ili beogradskoj Knez Mihajovoj). Tržni centri su dobra prilika da se razgleda roba, ali cene su  naravno više nego što smo navikli. Takođe su i besplatan način da se sa krovova baci panoramski pogled na grad.

Nažalost, nema previše istorijskih spomenika. Frankfurt je u drugom svetskom ratu gotovo sravnjen sa zemljom. Stari grad je vrlo lep i vrlo mali. Doduše, Nemci pokušavaju da to nadoknade novim zgradama koje se namerno grade da izgledaju staro.

Ratovi, nažalost, nisu novost za ovu oblast. Ime Frankfurt potiče od reči Francuska staza – uporište drevnih Francuza. Nekada je granica između dva carstva bila na Majni. Hiljadugodišnje neprijateljstvo ni danas nije potpuno zamrlo – okolna mesta sumnjičavo gledaju na stanovnike ovog velikog grada. Naravno, veliki broj stranaca koji ovde žive donekle povećava tenzije.

A stranaca ima zaista mnogo. Useljavanje je ogromno, i ne prestaje sa turskim državljanima i ex-Yu gastarbajterima. Na ulici ćete videti skoro sve rase i čuti mnoge jezike, uključujući i srpski. Možete birati između Mek Donaldsa, turskih piljarnica i kitnjastih kafea. Propovedanje na ulici, saksofonisti i radio reporteri u potrazi za sagovornicima – centar Frankfurta ne bi se postideo ni pred centrom Niša. Videćete i neke stvari koje vam se neći dopasti – npr. čoveka koji u lenje subotnje jutro, leži sa prijateljima u Zeil-u, zadiže škotski kilt i pokazuje genitalije.

I zaista, ovaj grad nije bezazlen. Domaćini kažu da treba biti oprezan sa noćnim šetnjama. Nasilni zločini se dešavaju prilično često, pogotovo među emigrantima. Takođe treba obratiti pažnju na izbor garderobe. Pažljivo sa sumnjivim mestima i sa kratkim suknjama, među muslimanima izazovna garderoba izaziva negativne a ponekad i opasne reakcije.

U zgradi u kojoj sam spavao gotovo da nema Nemaca. Procenat stranaca se menja od naselja do naselja i od zgrade do zgrade. Ja sam bio smešten kod jako ljubazne srpske porodice, pored ruske ambasade. Verovatno da je i to faktor koji doprinosi bezbednosti. Sa pravoslavnom braćom nema šale – kad je trebalo renovirati zid zgrade koji se spaja sa ambasadom, radnici su morali da čekaju na vize dve nedelje, kažu moji domaćini. Ukoliko odaberete smeštaj u hostelu, razmislite o odnosu cene, usluge i rizika.

Rasne i međunarodne razlike blede po školama. Posle zvona videćete kako deca kreću kući u najšarenijim grupama. Naročito je upadljivo kad, na primer, vidite kinesku devojčicu kako menja izaze lica na tipično evropski način i priča sa malom Turkinjom na savršenom nemačkom. Deca koja će graditi novo društvo su dokaz da se ujedinjena Evropa ne rađa – ona je već pred pubertetom.

Vreme u Frankfurtu se brzo menja i brzo prolazi. U povratku je bilo dovoljno čekanja, otkazivanja i truckanja za još jedan ovakav članak. Umesto u pola deset uveče, kući sam stigao u pola tri noću. Montenegro Airlines zaista nema moju preporuku.

Za kraj, velika zahvalnost porodici Mirković, divnim ljudima koji su me skoro na neviđeno primili u svoj dom, i bez kojih ovaj izveštaj ne bi bio moguć.

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Putopis

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s