Moram da uspem

Intervju: Aleksandar Stanojković aka Mrzovoljno oko

Salliery, HeatMan, deo Soundlessa. Dečak kome je Gary Moore bio heroj. Neklasični reper sa kim je niška publika pre par meseci na Tvrđavi uzvikivala “moram da uspem!”. Ateista. Onaj koji priznaje da “reperi imaju problem da pokažu čiji je ponos veći, iako svi imaju mali”. Vrlo direktan. Pomalo pesimističan. U svom mikrokosmosu. A veruje u ljubav.

Mladi 018 vam predstavljaju Mrzovoljno oko.

PIŠE Milena Stošić, apsolvent psihologije

Koliko pseudonima imas? 🙂

Imam i previše.. To mi je bio neki trip u jednom trenutku da za svaki stil imam pseudonim, jer iskreno ni ja sam nisam znao kako da se nazovem – ili je bilo „prepotentno“ ili je bilo preglupo ili ne znam ni ja šta. Soundless je bio bend – dva drugara i ja. Ja sam radio muziku i tekstove za svoju strofu, oni su pisali svoje strofe i refrene zajedno i u periodu Soundlessa sam bio Mrzovoljno oko i to je moj neki „stage name“ i tako potpisujem produkciju i kao reper se tako potpisujem. To predstavlja mene kao ličnost, a vala i moje oko.

Kako je sve počelo?

Ja sam odrastao uz muziku. Otac i majka su slušali odličnu muziku za ono vreme, a sv znamo šta je 90ih bilo popularno. Odrastao sam na Oscar Petersonu, Herbie Hancocku, Dinah Washington itd.Kao klinac sam upisao nižu muzičku – za gitaru, jer mi je Gary Moore bio heroj, uz Claptona, ali sam je ubrzo napustio, to je jedna od najvećih grešaka u mom životu. Ali u 14. sam dobio svoju prvu pravu gitaru. U prvom srednje sam krenuo da kuckam matrice na kompu i tada je sve krenulo. Visio sam na radiju SKC-a, studirao BK Akademiju umetnosti, kupio prvo mikrofon.. Filipsov, sećam se.. Kasnije klavijaturu.. U suštini nisam hto da repujem na samom početku. Nikad nisam voleo boju svog glasa niti sam mislio da imam šta pametno da kažem, a drugo dosta sam ispadao iz ritma. Međutim, muzika mi je uvek bila primarna, ali sam i pronašao sebe u repovanju, tako da sam zahvalan drugarima što su me terali da repujem. Ipak, muzika mi je i dalje primarna, a repovanje sekundarno. Nakon što sam napustio fax krenuo sam u konstruisanje i crtkanje i smaranje oko studija i to je trajalo 4-5 meseci i u tom period sam napravio studio.

Sa kime i sve sarađivao sa naše hip hop scene?

Radio sam sa svima koji su mi bili zanimljivi – Struka, Ikac, Priki, Timbe (Bad Copy), Ayllah, Cvija, MVP, Gru i nekoga sam sigurno izostavio..

U muzičkom smislu imam respekta za sve sa naše scene. Jer svako radi svoj deo zadatka i to je super. Neki su komercijalni, pa privuku ljude u celu tu priču, neki su opičeni i mračni ali svi su mi ok muzički, sve to treba da postoji. Mi reperi imamo taj problem da moramo da pokažemo čiji je ponos veći, iako svi imamo mali.  Malo njih radi uošte muziku. samo repuju preko tudjih matrica, ali i dalje imaju potrebu da se nazivaju „muzičarima“. Na kraju mu kažeš – ne sviđa mi se tvoja pesma, a on raspali po tebi sa svim što im, a onda dođeš jednom Vasilu Hadžimanovu ili nekom tako velikom jazz imenu, pravom muzičaru i kažeš mu to. Samo će reći – ok, hvala što si poslušao.

Koga bi izdvojio kao nekog čiji ti se rad najviše dopada? U superlativu govoreći.

U superlativu mogu samo Ikca (VIP) da pomenem. Struka je, koliko ga ja god voleo kao druga, malo drugačija priča od mene. Iako ja to jako poštujem i dosta njegovih stvari mi se svidja (i radio sam sa njim jelte, album sam mu ceo odradio) priče i pristup nam se razlikuju ali ponekad zavibriramo na istoj frekvenciji.

Šta bi označio kao neki svoj uspeh u profesionalnom i drugom smislu?

Moj najveći uspeh je što sam ostao živ i iole normalan u ovoj ludoj zemlji. I što se bavim muzikom, a ne ekonomijom.

Za koju svoju pesmu bi rekao da si u nju uložio najviše sebe?

Recimo da je pesma „Fališ mi“ bila jedna od najiskrenijih stvari koje sam uradio. Mada, ona je bila ventil u tom trenutku. Posle toga su došle pesme tipa „13“, „Vrati me“.

Dakle, veruješ u ljubav. A u jednoj kažeš da ljubav mora da bude patetična?

Rekao sam da svaka ljubavna PRIČA mora biti patetična. Verujem u ljubav više od svega. Ne bih više na tu temu – ispašće gay J

Šta je to sa tim vraćanjem u odrastanje o kojem govoriš? Neki Petar Pan sindrom? Ili neka kritika društva?

I jedno i drugo. Napuniš 23 godine i shvatiš da si u 17. sebi rekao daćeš uraditi dosta stvari čim postaneš punoletan a onda shvatiš da si u tome nemoćan. Jednostavno, uhvati te neka nostalgija, a nakon nje i bes na sebe i sve oko sebe jer se sve tako odigralo, a nisi planirao.. i misliš da to nisi zasluzio.. i na kraju ti dođe da se izvičeš, bar da bi promenio tok, jer znaš da je nemoguće da se vratiš na staro.. Ja želim da imam sve za šta imam potencijala i to pre 50. godine. Da proživim zivot ali ne na tuđ račun, nego sam za sebe da stvorim. I na kraju krajeva, da budem opušten kad dobijem decu.

Da li se malo gubi smisao repa kad izvođac postane prepoznat? Neretka je pojava da mnogi reperi snime prvi album a onda kao da izvođač izgubi oštricu? Ili postane komercijalan.

Izvođač postane komercijalan ako ne bude prepoznat od strane dovoljno ljudi. „Ako ne prepoznaš me ti, neko drugi će me naći interesantnim.. to nije brate prodaja, jer sve što radim ja, ja to radim zbog vas, ali radim i za has, jer u ovoj priči sam sam“.  Ja ću uraditi jedan album onako iz srca. Ako me ne prepozna dovoljno veliki broj ljudi, neću da nastavljam u tom pravcu jer nemam ja vremena 20 godina da me ljudi prepoznaju. Imam račune koje moram da platim, imam opremu koju valja održavati itd. Ako bude došlo do toga da moram da radim nešto drugo, radiću narodnjake i komercijalu, ali ću to raditi slomljenog srca. Zato je uglavnom drugi album od nekog repera „komercijalniji“ jer shvatiš da ljudima treba 5 godina da bi shvatili tebe.

Oseća se dosta revolta kad govoris, dosta otpisivanja sveta, prezira, “u se i u svoje kljuse” filozofije. Da li te je taj svet nešto zadužio u tom smislu?

Ja sam dosta direktan lik, i militantan po rečima drugih. I neretko dobijem kritiku kako sam pesimista i kako mržnja stalno govori iz mene. Možda i jesam na površini takav. Možda zato što sam sam neispunjen i nezadovoljan sobom.. Ali u biti sam optimista kao i svi mi.

Kad i šta mogu verni fanovi da očekuju od Mrzovoljnog oka?

Kad – ne znam. Valjalo bi što pre, ali nisam nešto pri inspiraciji i dobroj volji u poslednje vreme. Šta – jedan jako iskren album, sa par komercijalnijih stvari, jer ipak se to mora tako. 🙂 U svakom slučaju, ne želim da žurim, jer želim da odradim to kako treba. Imam već ceo album u glavi, pola je snimljeno. Ali ne bih ništa da obećavam, jer znam da obećanja da ispunim ne mogu. Jer uvek kasnim. I na rođenje svoje sam zakasnio..

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Kultura

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s