Internacionalno veče posmatranja Meseca u Nišu

Proteklog meseca  u Nišu je održano prvo „Internacionalno veče posmatranja Meseca“. U Tvrđavi su bila postavljena dva teleskopa sa kojih su građani mogli da posmatraju našeg najbližeg svemirskog „komšiju“.

Tim povodom razgovaramo sa Milanom Miloševićem, urednikom sajta www.svetnauke.com i članom Astronomskog društva „ALFA“ u Nišu , o ovom događaju i  drugim atraktivnim temama iz oblasti astronomije.

PIŠE Marija Abramović, student ekonomije

Kako je nastalo „Internacionalne veče posmatranja Meseca“ ?

Ideja se javila još 1. avgusta 2009. godine. Tada je misija LRO (Lunar Reconnaissance) , koju je lansirala NASA, uspešno stigla na svoj cilj, u orbitu oko Meseca. To je bio povod da tim misije organizuje program posvećen Mesecu koji ce uključiti javna posmatranja i predavanja ljudi, gde bi se oni upoznali sa Mesecom i NASA-nim projektima istraživanja Meseca.

Godinu dana kasnije, projektu su se priključile velike institucije i rezultat toga je ,upravo, ovaj događaj.

Ko je organizator događaja u Nišu i na koliko lokacija u svetu je organizovan ovaj događaj?

Organizator u Nišu je bilo Astronomsko društvo „ALFA“, u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom i Savezom astronoma amatera Srbije.

Naime, 18.septembra je organizovano posmatranje Meseca na 502 lokacije u 53 zemlje, a u Srbiji, pored Niša, posmatranje je organizovano u Kruševcu, Beogradu, Bačkoj Palanci i Zrenjaninu.

Šta su mladi mogli da saznaju o Mesecu?

U prvom delu večeri, na predavanju prof. dr Dragana Gajića, posetioci su mogli da čuju dosta zanimljivu priču o Mesecu, njegovom nastanku, značaju za našu planetu i načinu na koji Mesec utiče na planetu i nas.

Drugi deo večeri je bio namenjen posmatranju Meseca. Vremenski uslovi te večeri bili su dobri, pa je svako ko je želeo, mogao da pogleda Mesec. Tokom posmatranja bilo je mnogo pitanja, pa je to bila prilika za nastavak priče o Mesecu ali i o drugim planetama, galaksijama i ostalim zanimljivim temama iz svemira.

Posetioci su mogli da vide i Jupiter?

Da, mnogi su pitali „koja je ono sjajna zvezda na istoku“, tako da su tokom cele večeri teleskopi povremeno usmeravani ka Jupiteru. Inace, Jupiter je, pored Saturna, najzanimljivija planeta za posmatrače amatere. Njegova četiri satelita (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto) poznata su kao Galilejevi sateliti jos od vremena Galileja privlače paznju. Pored toga sto izgledaju lepo ovi sateliti imali su veliki značaj za bolje razumevanje Sunčevog sistema.

Jupiter se ovih dana nalazi najbliže Zemlji u periodu od par decenija, tako da je ova planeta malo sjajnija nego ranije. Ovoliko blizu Jupiter ce ponovo biti tek 2022. godine.

Koji je značaj ovog događaja?

Teško je govoriti o značaju astronomije, pa i nauke uopste, za bilo koji region.

Cilj ovakvih dešavanja je da zainteresuju ljude, pre svega učenike, za nauku. Deca treba da vide da nauka nije nešto strašno, već da može da bude lepa i zanimljiva. Cilj popularizacije nauke je da deca zavole i počnu da se bave naukom.

Ulaganje u nauku je dugotrajan proces koji počinje upravo ovakvim i sličnim popularnim i zanimljivim temama. Rezultati dolaze tek kasnije.

Da li ce biti sličnih događaja u Nišu?

Naravno. Povremeno se održavaju popularna predavanja, a uvek kada postoji neki zanimljiv događaj AD „ALFA“organizuje javna posmatranja. Dolazak na predavanja i posmatranja uvek je slobodan za sve zainteresovane posetioce.

Od planova za naredni period, pomenuo bih gostovanje mobilnog planetarijuma iz Beograda i predavanje prof. dr Milana Dimitrijevića (Astronomska opservatorija, Beograd). Početkom meseca planirano je jos jedno posmatranje. Zbog boljih posmatrackih uslova, teleskopi ce biti postavljeni pored planinarskog doma  „Ploče“. Za kraj godine, ako vremenski uslovi budu povoljni, planirano je i posmatranje pomračenja Meseca.

Prošle  godine pronađeni su molekuli vode na Mesecu. Koliko je tačan ovaj podatak?

Naime,prošle godine, nakon 113 dana putovanja i oko 9 miliona pređenih kilometara , sonda mislije LCROSS udarila je u krater na Mesecu. Analiza eksplozije, nastale prilikom sudara, pokazala je da se u izabranom krateru nalazi voda. Početkom ove godine, mislija koju je lansirala Indija, iz orbite je detektovala vodeni led u polarnim oblastima.

Rezultati sa Meseca pokazuju da je postojanje vode gotovo sigurno.

Upravo zbog te činjenice, mnoge zemlje razvijaju planove o eventualnoj izgradnji baza na Mesecu. Za koliko godina, po tebi, mozemo da očekujemo tako nesto?

Prisustvo vode je od izuzetnog značaja za planiranje budućih mislija, ali problema je jos uvek mnogo. Samo lansiranje ljudi na Mesec je izuzetno skupo i rizično. Izgradnja baze je dugotrajan i zahtevan poduhvat, ekonomski i tehnički.

Planirano je da mislije LRO i LCROSS budu početak NASA-ine operacije povratka ljudi na Mesec, ali zbog svetske ekonomske krize i ogromne cene ovog projekta, početkom ove godine predsednik Obama je obustavio dalje finansiranje ovog projekta, u koji je vec uloženo oko 9 milijardi dolara.

Ovim programom planiran je povratak na Mesec 2020. godine, ali nakon obustave finansiranja, ne postoje nikakvi realni planovi kada ce čovek ponovo šetati površinom Meseca.

Mislim da će ljudi jos dugo morati da ostanu  u „kolevci“civilizacije.

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Grad Niš

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s