Uspevam da živim od džeza

Specijal Nisville

Intervju:  Marko Jelača, Jaguatirica, Nisville 2010

Marko Jelača je muzičar iz Rume, koji se oprobao u inostranstvu. Svira u nekoliko bendova kao što su Jaguatirica i Los Moussakis, sa kojima je imao preko 500 nastupa. Prošle godine se sa svojim bendom predstavio  na Nišvillu, a ove godine je festival posmatrao iz publike. Ispunjava ga to što radi posao koji voli i što može da živi od toga. Ambiciozan je i ima dosta planova za budućnost…

PIŠE Anica Cvetković, učenica gimnazije

Kako si počeo da se baviš muzikom i otkad si u bendu?

Kao mali više sam se bavio crtanjem, a onda mi je teča poklonio doboš i mislim da je tako sve počelo (smeh). Završio sam muzičku školu „Stanković“, a onda sam završio konzervatorijum u Barseloni, tako da sam se 2005. pridružio bendu.

Ime Jaguatirica je jako interesantno, šta predstavlja?

Jaguatirica je vrsta divlje mačke, inače noćna životinja. Ime je metafora za naš slobodan duh, a pošto je vrsta u istrebljenju to je svojevrsna simbolika za našu borbu za opstanak džez muzike.

Obzirom da vi iz benda ne potičete iz istih sredina da li nekada dolazi do sukoba?

Ne, što je pravo čudo jer nismo preterano kompromisni. Rikardo komponuje muziku, a mi je aranžiramo i na taj način se dopunjujemo.

Koje kolege poštuješ i čije kritike uvažavaš?

Marka Đorđevića jer je iskren, ali i Ivana Ilića i taj odnos je unapredio obojicu, jako cenim njegovo mišljenje, znam da je uvek u pravu.

Da li smatraš da svaki muzičar ima neki lični pečat, nešto što ga razlikuje?

Naravno . Ja sam se ugledao na druge i trudio se da sviram kao oni, ali na nastupima uvek sviram na svoj način. Bitno je da ne zvučiš kao neko drugi, već da budeš svoj.

Šta smatraš svojim najvećim uspehom?

Verovatno to što radim ono što volim, i što sam jedan od retkih koji uspeva da živi od toga.

Da li imaš vremena za prijatelje?

U suštini ljudi sa kojima radim i jesu moji prijatelji, ali kada se vratim sa turneje, volim da pozovem prijatelje sa kojima se nisam dugo video. Mada, ponekad mi je potrebno da malo vremena da provedem sam, ali ne previše.

Da li postoji nešto osim muzike čime se baviš?

Nekada sam se bavio crtanjem, takođe su me interesovali i kompjuteri. Skijam kada imam priliku, igram stoni tenis, a ranije sam igrao fudbal.

Prošle godine si nastupao, a ove godine si u publici, šta misliš o festivalu od prošle godine, a šta o ovom sad?

Prošle godine mi se dopao Mingus Dynasty i Mayoke, s Mayokama sam inače u kontaktu, često razmenjujemo ideje. Ove godine definitivno Rambo Amadeus, koji mi je i dobar prijatelj. Uopšteno dopada mi se festival, dobro je što je na otvorenom i što sve lepo funkcioniše.

Kakvi su ti planovi za budućnost?

Imam isplanirane svirke do maja sledeće godine. Takođe planiram da oformim duo sa Ivanom Ilićem, da čujemo kako bi zvučali samo gitara i bubanj.

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Grad Niš

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s