Naukom do Judeanske pustinje

Intervju: Miša Jovanović, predstavnik Srbije na prestižnom Vajcmanovom institutu u Izraelu

Svake godine jedan višegodišnji polaznik Petnice dobije priliku do ode u Vajcman, najveći centar izraelske nauke, mali grad u kome radi više od hiljadu istraživača i u kome su na jednom mestu zastupljene sve prirodne nauke. Mladi Leskovčanin, Miša Jovanović se nedavno vratio iz Izraela i ovom prilikom za Mlade 018 govori o svom iskustvu.

PIŠU Nataša Dimitrijević, ekonomista i Miroslav Živković, istoričar

Koji je povod tvog odlaska?

Već nekoliko decenija Izraelci pružaju priliku maturantima da odu na naučno usavršavanje preko leta u Izraelu. Bio sam u grupi od osamdeset maturanata sa svih strane sveta na Vajcmanovom institutu nauke u blizini Tel Aviva.

Svi smo čuli za Petnicu, ali nam kaži nešto više o tome šta konkretno ti radiš tamo?

Ovo je treća godina kako sam polaznik seminara astronomije. U Petnici imamo podršku ljudi sa dugogodišnjim iskustvom koji nas vode ka cilju ostvarivanja istraživačkog rada. Sve ostaje na ličnoj motivaciji a ne na nagradama. Ljudi koji rade s nama su tu zato što to žele i vole a ne zato što primaju platu zbog toga i svi su oni spremni da nam pomognu kako god mogu i potpuno su slobodni da stalno primenjuju inovacije u nastavi. Prošle godine sam završio projekat posmatranje dvojne zvezde na telskopu a ove radim sa kompjuterskim. Pored radu na projektu imamo mnogo predavanja i malih zadataka i svi se trude da nam omoguće da čujemo najbolje predavače sa univerziteta.  Vesti da ću ove godine ja biti jedini srpski predstavnik u Vajcmanu sam dobio iznenada, jednim telefonskim razgovorom sa mojim „šefom“ u Petnici i vođom seminara astronomije.

Koliko je izgledao boravak u Izraelu?

Proveli smo mesec dana u Izraelu. Svakog radnog dana je bilo vremene za rad na pretek, od 8 ujutru do 5 popodne, ali uz pomoć naših mentora nije bilo mnogo stresa i sasvim opušteno smo svakog dana odlazili iz laboratorije na večeru, često i predavanje koja su uglavnom bila popularna i dosta kraća od onih u Petnici ali veoma zanimljiva i inspirativna. Gotovo obavezno smo svako veče odlazili na bazen, svirali klavir, violine, flaute i gitare i naučili bezbroj igara. Nije nam trebalo ni minut da nađemo nove prijatelje sa svih strana sveta.

Bio si angažovan u laboratorijama Vajcmana?

Da, ja sam radio na projektu detekcije i praćenja objekata na slici i filmu, u laboratoriji za kompjutersku i robotsku viziju, sa jednim partnerom iz Amerike. Većina projekta je bilo programiranje koje je potrebno da bi se kompjuter naučio da prepozna ljudsku figuru u moru piksela. Na kraju smo testirali naš rad na par filmova koje smo sami snimilii rezultati su bili više nego zadovoljavajući.

Ali bilo je vremena i za upoznavanje zemlje i kulture?

Osim nauke cilj  je bio i da se upoznamo sa Izraelom i brojnim kulturama koje postoje na tom području. Prvog vikenda smo pošli put Jerusalima gde smo obišle sve hrišćanske i jevrejske svetinje i slušali o istoriji mesta. Ubedljivo najnezaboravnije od svih ovih putovanja su bili dani u Judeanskoj pustinji zadnje nedelje, koje su nam pripremljene kao šlag na tortu pred povratak kući. Bili smo smešteni u hotelu kraj Mrtvog mora, i gotovo svako jutro smo se budili pre zore da bi smo što više vremena iskoristili za šetnju po kanjonima i oazama.

Kolika je razlika u kulturi i ponašanju ljudi u odnosu na našu?

Izrael je mediteranska zemlja i kao takva njihova kultura ima i nekih sličnosti sa našom. Jedu i punjene paprike i sarme i ćevape, samo ih drugačije zovu i stavljaju lokalne začine. Arapske zemlje u okruženju su imale veliki uticaj na izraelsku hranu i jezik. Temparament ljudi je generalno još južnjačkiji nego kod nas. Ali pored svega toga, Izrael je, pre svega, kulturno i politički veoma otvorena zemlja prema svetu spolja i u njoj se vrlo blagonaklono gleda prema svemu što je novo, što im omogućuje da budu jedna od najnaprednijih zemalja na svetu i pored svog tog južnjačkog mentaliteta. Vidi se i na prvi pogled po broju ljudi koji tečno govore engleski jezik.

Koliko je primenljivo kod nas ono što si naučio u Izraelu?

Nauka kojom sam se tamo bavio me je uvela u problematiku tehničkog programiranja i obradu informacija na nivo na koji teško da sam mogao da dobijem bilo gde u klasičnom srednjem školstvu u Srbiji. Osim pukog programiranja ovde je potrebno da se zna mnogo matematike ili fizike da bi se rešio neki praktičan problem, poput prepoznavanja ljudske figure na filmu. Takvo povezivanje znanja je uvek u velikom manjku u svetu i sigurno će mnogo značiti kada odem na fakultet i dalje.

Planovi za budućnost?

Postajem student ove jeseni na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Na univerzitetima danas postoje neverovatne prilike za putovanja i nova iskustva za one koji su najbolji. Moguće da će me put odvesti na neku postdiplomsku studiju u svetu. Previše stvari sada deluju privlačno da bih mogao da znam unapred, da li ću se više baviti informatikom, ili elektrotehnikom, ili ću završiti na nekoj čudnoj kombinaciji kao postdiplomska iz psihologije ili ekonomije. Ipak, prilično sam siguran da će dobro tehničko znanje biti potrebno svuda i uvek, čak je i moguće naći neki ugodan posao u Srbiji.

Na kraju, želeo bih da se ovom prilikom zahvalim gradu Leskovcu koji je obezbedio participaciju za moje učešće na ovom programu i Ministarstvu nauke koje je platilo put.

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Omladinska politika

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s