HIV i dalje tabu

Živeti sa HIV-om (2) – Intervju: Sandra Mančić, predsednica udruženja građana “Sunce”

Iako napredak postoji predrasude o HIV-u i dalje žive, čak i među zdravstvenim radnicima. Oboleli ćute u strahu od odbacivanja i osude, a društvo pravi tek male ali značajne pomake u razbijanju ovog tabua. Problemi obolelih su brojni, a pored stomatoloških mnogi se tiču i nege društva o ovim osobama – od mogućnosti kvalitetnog lečenja do humanijeg tretmana.

PIŠE Milena Stošić, apsolvent psihologije

Udruženje graađana “Sunce” je organizacija koja se bavi raznim problemima i bolestima koje proizilaze iz bolesti zavisnosti od droga, kao i samim problem zavisnosti od droga, a osnovni cilj je pomoć osobama koje žive sa HIV-om. O tome koliko je HIV i dalje tabu, koji su problemi HIV pozitivnih i kako je moguće ostavriti pomoć razgovaramo sa Sandrom Mančić, predsednicom ovog udruženja.

Koliko je HIV/AIDS i dalje tabu u našem društvu?

Stigma i diskriminacija i dalje postoje, kao i u drugim zemljama. Ipak napredak postoji, ljudi znaju danas više o HIV-u, nego 2000. godine recimo. Ali, da jeste tabu u manjim sredinama, jeste i te kako. U manjim gradovima, u selima posebno. Ljudi kriju u svojoj lokalnoj zajednici svoj HIV status od svojih najbližih, jer bi se stvorila panika, a ne kriju u drugom većem gradu, među drugim prijateljima i sl.

Koliko je unapređena informisanost ljudi po ovom pitanju u Nišu konkretno?

U Nišu su danas ljudi delimično informisani. Delimično zato što su mnogi građani slušali o HIV-u na TV-u, čitali malo ali često se zapamte samo neke polovične informacije tako da se neretko čuje – “pa ne znam ja to, nema to kod nas, nisam ja narkoman”. Predrasude su ogromne i dalje, čak među visoko obrazovanima, pa i zdravstvenim radnicima.

Šta je najveći problem za osobe sa HIV-om?

Najveći problem je što nemaju kome da kažu svoj HIV status. Većina ćuti i živi u strahu od odbacivanja, strah od smrti, strah od siromaštva, nemogućnosti da se prehrani kada prestane sposobnost za rad, za kretanje.  Problem je sve, a vrlo važan je i problem nemanja sredstava za pravljenje zuba. Izrada zuba puno košta, zubi su mnogima više oštećeni nego kod zdravih ljudi, zubi izazivaju druge bolesti, hrana se ne unosi kako treba, i na kraju veoma značajan je i strah HIV pozitivnih  da “izgledaju kao strašila”.

Na koji način “Sunce” pruža podršku i pomoć obolelim osobama?

Mi možemo ponuditi osobama koje žive sa HIV-om da im uplatimo kurs računara, kurs stranih jezika, neke druge škole, obuku za vozače. Okupljamo se na grupama samopomoći, a i održavamo tematske grupe pomoći i podrške gde psihijatar vodi te grupe, razgovaramo o problemima i dogovaramo se kako da ih rešavamo, pa se tako dogovorimo kada će ko sa kim otići u Centar za socijalni rad, kod stomatologa, ko kome podići lekove i kada, koga treba posetiti na klinici… Odlazimo i razgovaramo sa roditeljima, partnerima na poziv nasih korisnika-ca. Radimo sve što je potrebno, ali radimo samo nas troje i to je problem. Volontere nikada nismo privukli, valjda zato što volonterizam nije zastupljen ovde na jugu Srbije – ne znam.

Koliko su ljudi zainteresovani, koliko se javljaju i u vezi čega obično traže pomoć?

Osobe koje žive sa HIV-om se javljaju svakodnevno. Mi imamo trenutno oko 40 korisnika. Uglavnom se javljaju da nam ispričaju kako su ih negde u nekoj zdravstvenoj ustanovi ponižavali, nisu hteli da ih prime, rekli su im ružne stvari, vređali ih, ali problem sa ovim temama je što  korisnici nikada ne žele da pristanu da pokrenemo tužbu protiv lica koje vrši diskriminaciju. Razlog je uglavnom strah. Pitaju često da li imamo sredstava da platimo stomatologa. Nažalost malo ko se od njih interesuje za lečenje, da zatraže da pročitaju nešto ili da putuju negde sa nama i upoznaju nove ljude. Zatim se žale na samoću, na diskriminaciju, a i autostigma je jako izražena. Za rad sa nama u udruženju, nijedan od korisnika nije pristao bez novčane nadoknade da nešto radi, da nam pomaže, iako smo i mi sami volontirali 4 godine.

Koliku podršku organizacija “Sunce” ima od strane drugih tela (lokalne samouprave, drugih organizacija, nvo udruženja, građana) ?

“Sunce” ima saradnju sa mnogim organizacijama, međutim slabija je saradnja na nivou samog grada Niša. Sarađujemo veoma blisko sa Omladinom Jazas Niš, sa Udruženjem Putokaz koje radi sa korisnicima droga i bivšim korisnicima droga, sa Zavodom za javno zdravlje (higijenski), Infektinom klinikom HIV-AIDS odeljenje (4-to odeljenje), Zavodom za mentalno zdravlje (metadonski program). Žao nam je što na lokalu nismo dovoljno prepoznati od strane grada, opština, kao partneri, jer nama je potrebna zaista veoma mala podrska od lokala i svaka mnogo vredi u svakom smislu. Sa drugim PLHIV organizacijama  (ukupno nas 8 u Srbiji) usko sarađujemo,  7 nas je nedavno osnovalo prvu Uniju organizacija osoba koje žive sa HIV-om Srbije (USOP).

Šta su planovi za budućnost, na čemu treba raditi kad je ova tema u pitanju?

Ja sam dosta napredovala za kratko vreme – u rasponu od tri godine izmenilo se dosta toga. Počela sam kao neko ko ne zna da uključi kompjuter, a danas preuzimam odgovornost i mesto direktorke projekta. Takođe sam jedan od 33 člana jednog Vladinog tela (CCM telo za praćenje projekata Global Fonda u Srbiji, pri Vladi Republike Srbije). Na ovu svoju ulogu sam jako ponosna. Sada je u toku pisanje druge Nacionalne strategije Republike Srbije za HIV-AIDS i ukljucena sam u njenu izradu.

Potrebno je nastaviti rad kontinuirane edukacije, kako stanovništva tako i studenata, zdravstvenih radnika, pravnika, socijalnih službi, zatvora. Unaprediti socijalne servise za pomoć siromašnima koji žive sa HIV-om, osnažiti saradnju sa službom za zapošljavanje i ostavriti neke afirmativne akcije, regulisati status invalidnosti za HIV, unaprediti zdravstveni sistem kao i službe za redovno obezbeđivanje reagenasa, raznih analiza krvi i parametara koji prate zdravstveno stanje osobe koja živi sa HIV-om (CD4 I PCR testovi), obezbediti dostupnost HIV terapiji uvek i za sve pacijente, izmeniti sadašnju zakonsku odredbu gde osobe koje žive sa HIV-om ne mogu biti smeštene ni u jednu kolektivnu ustanovu (domovi i sl.) sem u kaznenu, za decu koja žive sa HIV-om takođe omoguciti da imaju prava na smeštaj u kolektivnim centrima i prava na dobijanje sirupa i specifičnih lekova za HIV.

Poručiti osobama koje žive sa  HIV-om, da se uključuju u zajednicu osoba koje zive sa HIV-om aktivno i da slobodno brane i bore se za svoja prava, osnovna ljudska prava na život, na lečenje.

Potraži pomoć
Prostorije udruženja “Sunce” nalaze se u Nišu blizu samog centra (do 10.min hoda od centra). Kontakt se najpre obavlja telefonom ili putem e-maila. Iz razloga privatnosti tek tada se dobija adresa.
Facebook stranica – “SUNCE PLHIV”
Kontakt tekefoni:
0637172127 – samo za sms,  0641549732-za poziv,  E-mail adresa:  nvo.sunce@yahoo.com
Korisnici i zainteresovani mogu nas kontaktirati i preko lekara sa ovde nabrojanih klinika, Zavoda za mentalno zdravlje – metadonski centar, Klinika za infektivne bolesti (4-to odeljenje), Institut za javno zdravlje (savetovaliste za HIV).

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Zdravlje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s