Zašto je Bata Živojinović poslednji srpski i jugoslovenski heroj

Iz ugla jednog filmofila

Zašto su Bata i Smoki i dalje najveći rodoljubi svih vremena. Ko su heroji srpske stvarnosti? Halil i Milan („Lepa sela lepo gore“), ilipak Švaba i Pinki (Rane). Možda je to Miki Manojlović koga je Kusturica načinio značajnim je***em domaćeg filma? Nažalost jesu. Srdjan Dragojević majstor je karakterizacije, ironije tragičnih sudbina . Kusta je romsku banalost pretvorio u najmanju ruku-život, naterao nas da razmislimo o ličnostima koje bivstvuju na društvenoj margini. I to nas je oblikovalo. I još mnogo toga.

PIŠE Gorica Baščarević, student žurnalistike (FPN)


Ostvarenje Veljka Bulajića iz davne 1969 ”Bitka na Neretvi” ovih dana mogli smo pogledati na jednoj od televizija sanacionalnom frekvencijom. Flim “Sutjeska ” nedavno je prikazivan na istoj televiziji. ”Čiko, čiko jel sav ovaj lebac tvoj”, antologijska je rečenica malog Žarka Jokanovića, tada dečka u usponu, sada muža Milice Milše. Garantujem da se svaki ljubitelj ex yu filma, koji je naravno  makar tri puta odgledao  “Užičku Republku ”,  uvek razneži od same pomisli na ovu rečenicu. Tu je naravno i drug Valter ( also known as Bata Živojinović, koji glumi u gotovo svim partizanskim filmovima). Zatim ”Kozara”, “Desant na Drvar” , “Otpisani”, pa njihov “Povratak”, pa kasnije I film koji se iznedrio iz ove kultne serije. Jugoslovenski posleratni opus vrvi od heroja , anti heroja, mladih partizanki, ali i svetskih super starova .U “Neretvi” to je “gradjanin Kejn”, Orson Vels lično, a u “Sutjesci” britanska legenda i ljubav života Liz Tejlor,  Ričard Barton. To je vreme velikih ekranizacija, milionskih budzeta, vreme kada su svi dečaci želeli da budu Tihi, Prle, Valter, Nikoletina Bursać, kada su sve devojčice želele da budu Marija (Zlata Petković „Otpisani“), vreme kada je Neda Arnerić tek počela da snima i Lordan Zafranović je još uvek nije skinuo. I da,  nije odlazila na letovanje u Bodrum…

Sveprisutna je pojava da mladi ljudi u Srbiji olako shvataju ovu filmsku epohu. Uvek ćemo se, an general, pre odlučiti za “Mrtav ladan”, “Rane” , “Do koske”, trilogiju “Andjeli”,  ili  ne daj Bože “Nebesku udicu” film iz perioda “Post NATO bombing serbian films“ u kojima patetika prevazilazi samo tendenciju za patetikom. Dakle, s neba pa u rebra, danas je u Srbiji moderno biti četnik, tako je šik reći : “Ja sam monarhista”. Danas je sramota izgovoriti da ti je deda bio član partije, danas svi žele da saznaju istinu o đeneralu, danas je moderno da se partizanski filmovi preziru.

Miki Manojlović

Postavlja se pitanje, zašto se uprkos ovoj modi koja traje …opet s neba pa u rebra, pa od petooktobarske revolucije, epske storije iz Drugog svetskog rata i dalje prikazuju? Dobro, ne baš u prajm tajmu, ali uvek je to neki pristojan termin. Kako da se neko ko proučava film laički i možda suviše subjektivno, kao ja, ne zapita- zašto? Zašto su Bata i Smoki i dalje najveći rodoljubi svih vremena. Ko su heroji srpske stvarnosti? Halil i Milan („Lepa sela lepo gore“), ili pak Švaba i Pinki (Rane). Možda je to Miki Manojlović koga je Kusturica načinio značajnim je***em domaćeg filma? Nažalost jesu. Srdjan Dragojević majstor je karakterizacije, ironije tragičnih sudbina . Kusta je romsku banalost pretvorio u najmanju ruku-život, naterao nas da razmislimo o ličnostima koje bivstvuju na društvenoj margini. I to nas je oblikovalo. I još mnogo toga.

Partizanski film satanizovao  je Četnički pokret, iako borba protiv četnika najčešće nije light motiv ovih filmova, čini su da četnici prikazani kao, slobodno se može reći, laka smetnja u borbi protiv hladnih i okrutnih Švaba (zašto je pokojni Stevo Žigon uvek Gestapovac?). Ipak, jedan lik naizgled mali i nebitan  potvrdjuje moju tezu o neospornoj vrednosti ovih filmova. Sećate se majora Koste Barca, četnika koji gle čuda nema bradu i ima veliko srce i britak um, ili je to možda samo neodoljivi Rade Šerbedzija koji ga je igrao u „Užičkoj Republici“. Možda prvu ozbiljniju kritiku Samoupravni socijalizam doživljava filmom „Tri karte za Holivud“, ali ta ostvarenja  ne treba mešati, jer partizanski film govori borbi, o slobodarskom duhu, solidarnosti, improvizacijama malog naroda, dovitljivosti, ljubavi. E to je nadrealizam za današnje vreme. Duh koji nam je opet potreban.

U školi su nas učili da je Kraljević Marko bio vazal. Al Marko će zauvek ostati prvak narodnih pesama.  I Valter je bio uz Slobu. Čak je bio i nosilac liste nekada ozloglašene, danas moderne partije. Al Valteru kliče 3 miliona Kineza. Valter je voljen i sve mu je oprošteno. On i dan danas glumi. Stvara i igra. On je  jedini živi heroj  koji je ostao čist na platnu i dan danas nam je potreban. On, koji je pre neku nedelju proslavio 77 rodjendan u prepunom Sava Centru.

Advertisements

1 komentar

Objavljeno pod Kultura

One response to “Zašto je Bata Živojinović poslednji srpski i jugoslovenski heroj

  1. Marko Andrejic

    Ne bih rekao da nije prajm tajm, ovi filmovi i na B92 i na FOXu idu u 20 ili 21h. Nije sporno da neke stvari nikada na gube na vrednosti, ali mislim da je ovde ipak rec o manjku kreativnosti, citaj para za neku novu, a kvalitetnu produkciju. Ne vidim kako drugacije objasniti ovakvu vrstu filmova na ovakvim televizijama… mozda promenom uredjivacke politike – ili totalnim odsustvom iste.

    I onda se zalimo na RTS sto reprizira „dolare“, „blago“ i Bolji zivot…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s