Twitter – (r)evolucija kratke forme

Ukoliko zavirite u bilo koji rečnik engleskog jezika, lako ćete doći do podatka da reč „twitter“ označava, prosto i jednostavno – cvrkut ptica… Ali, ostavite li tradiciju po strani i ukucate li ovaj pojam u vaš omiljeni pretraživač, shvatićete da se iza njega krije mnogo više. Danas, Tviter je društvena mreža koja za mnoge svoje korisnike predstavlja način života.

PIŠE Milan Jaćević, student anglistike

Oprošteno vam je ukoliko ranije niste čuli za drugu po popularnosti društvenu mrežu u svetu. Ona je ujedno i jedna od mlađih. Tviter je nastao 2006. godine, pod budnim okom u i veštim rukama Džeka Dorsija, sofverskog inženjera iz Mizurija. Osmišljen, i dan-danas često definisan, kao „SMS Interneta“, za samo četiri godine dostigao je broj od oko 200 miliona korisnika i utemeljio se kao jedno od osnovnih sredstava komunikacije.

Ljudi zaduženi za ovaj projekat uočili su potrebu da informaciju svedu na njen bazičan nivo, time je oslobađajući svega suvišnog. Koncept Tvitera je, stoga, fantastično jednostavan – objavljujete kratke, do 140 karaktera duge poruke, i pratite druge korisnike koji to čine. Njihove poruke, tvitovi, hronološki se slažu na vašoj glavnoj stranici.

Ne dajte se zavarati. Iako na prvi pogled 140 karaktera deluju, u najmanju ruku, ograničavajuće, ubrzo ćete shvatiti da u njih možete „spakovati“ sve što vam padne na pamet – od banalnih informacija, preko linkova ka multimedijalnim sadržajima, do umetničkih formi i komadića filozofija. Kratkoća u slučaju Tvitera znači i mobilnost – „tvitovati“ možete standardno, sa kompjutera, ali i preko mobilnih telefona i gotovo bilo kog uređaja koji poseduje pristup Internetu.

Prednosti i mane ovakve komunikacije gotovo da su nemerljivi. Mnogi korisnici vrlo brzo postaju obuzeti potrebom da objave svakosvoje zapažanje. Sebe ćete često zateći kako, u sred razgovora u kafiću ili tokom slušanja predavanja, posežete za telefonom, dok vas ljudi čudno gledaju i pitaju se šta to, za ime sveta, radite. Zanimljivost i jednostavnost Tvitera otvorili su vrata minimalizmu, što je privuklo različite ljude sa istim ciljem – da u svet, svojoj publici, iznesu kratke, koncizne ideje, misli, stavove i informacije… Ili da, pak, svima objave šta su jeli za doručak ili videli u supermarketu.

Znatan deo svoje popularnosti Tviter duguje poznatim ličnostima, koje su među prvima uskočile u njegov voz i zaseli u vagon za propagandu. Uzmimo za primer glumca Eštona Kučera. Njegov nalog je prvi koji je dostigao brojku od milion pratilaca, a trenutno ih ima nešto više od pet miliona. Uvidevši da njihove omiljene medijske ličnosti otvaraju naloge (i, što je još bitnije, lično ih koriste), mnogi fanovi su pohrlili za njima. Sve to čini da se osetite mnogo bližim ljudima koji su inače gotovo nedodirljivi. Još ako se desi da vam odgovore na tvit – sreći nema kraja!

Naravno, ne morate pratiti samo glumce i muzičare – naloge imaju gotovo svi, od Bele Kuće do Blica, što ovu društvenumrežu momentalno pretvara i u agregat vesti. Tu, međutim, dolazi do vrlo primetnog problema pogrešnog informisanja. Jedan od najboljih primera efikasnosti ovog koncepta potekao je tokom protesta povodom predsedničkih izbora u Iranu 2009. godine. Iranski hakeri su, koristeći Tviter, ljudima slali adrese proksi servera preko kojih su mogli pristupiti, inače cenzurisanom, Internetu. Gotovo u svakom trenutku, neko je sa lica mesta izveštavao o broju poginulih i stanju na ulicama, postavljao snimke na YouTube i prosleđivao linkove preko Tvitera. Čak su i velike medijske kuće, poput CNN-a, emitovale  tvitove u svojim emisijama. Međutim, prosečan korisnik vam može nabrojati bar pet primera lažnih smrti i ostalih dezinformacija „rasejanih“ preko ove mreže. Džoni Dep, Britni Spirs, Harison Ford i Džordž Kluni samo su neki od onih koji su lažno su padali sa litica, prevrtali se u jahtama i sudarali automobilima. Sve ovo samo potvrđuje da informacije koje se šire putem Tvitera treba uzimati sa dozom skepse.

Iako prilično kaska za svojim glavnim konkurentom, Fejsbukom (koji je, sa 500 miliona korisnika, na čelu trke društvenih mreža), Tviter je mnogim svojim korisnicima omiljen. Često  možete naići na frazu da su na Fejsbuku ljudi s kojima ste išli u školu, a na Tviteru ljudi s kojima biste želeli da ste išli u školu. Stoga prilično zbunjuje činjenica da u Srbiji nalog na Tviteru ima oko sto puta manje ljudi nego li na Fejsbuku (oko 20,000 naspram 2,000,000). Sve se ovo može lako pripisati nedovoljnoj zastupljenosti ove društvene mreže u Srbiji. Ipak, situacija se iz dana u dan popravlja. Sve je više ljudi i kod nas, uglavnom mladih i onih kojima su društveni mediji životni poziv, koji se okreću Tviteru kao sredstvu za sticanje novih poznanstava i kontakata, mestu za razmenu ideja i stavova ili alatu za promovisanje. Jedno je sigurno – on je promenio način na koji posmatramo onlajn komunikaciju, učinivši je jednostavnijom, mobilnijom i, zašto da ne, kreativnijom. Na pitanje „Šta se događa?“ zaista postoji bezbroj odgovora… Samo budite sigurni da ih sažmete u 140 karaktera.

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Nauka i tehnologija

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s