I odrasli treba da se igraju

Za decu je vrlo karakteristično angažovanje u barem dve – tri vannastavne aktivnosti. Iako je njihov “rok trajanja” često jedva par meseci, odlikuje ih velika raznolikost. Ovo je normalna i poželjna pojava u razvoju koja pomaže da se deca i adolescenti opredele za oblast interesovanja koja im najviše odgovara. Međutim, kad se jednom odlučimo za određenu naučnu oblast kojom ćemo se u životu baviti, često potpuno zanemarujemo sve ostale.

PIŠE Stanislava Puač, apsolvent psihologije

Ovo je situacija koja se gotovo neminovno dešava ukoliko se prepustimo stihiji. Ali, postoje jaki razlozi zašto treba uložiti napor i posvetiti se i nekom hobiju, pored profesionalnog usavršavanja.

Značaj kreativnog izražavanja

From (Fromm) ističe da, ukoliko je pojedinac onemogućen da se sa zanosom angažuje u stvaranju, nastaje nekrofilija. On pod nekrofilijom podrazumeva zadovoljstvo u uništavanju svega živog. Ovakvo ponašanje je izraz agresivnosti koja se javlja kada ljudi ne mogu da zadovolje svoje pozitivne strasti i potrebu za intenzivnim doživljavajima, za kreativnošću.

Ovo shvatanje nagoveštava značaj kreativnog angažovanja u životu i negativne posledice izostanka istog. Istraživanja su pokazala da je bavljenje hobijem odličan saveznik u borbi protiv depresije, smanjuje rizik od srčanih oboljenja, Alchajmerove bolesti i šloga. Efekti hobija u borbi protiv stresa svakodnevnog života su nemerljivi.

Kako hobi pomaže?

Hobi bilo koje vrste je aktivnost koju vršimo radi rekreacije i zadovoljstva koje nam donosi. Vreme koje posvećujemo slikanju, fotografiji, plesu, na primer, jeste vreme kada ne razmišljamo o svakodnevnim stresovima. Um je smiren, ali istovremeno skoncentrisan na izvođenje te aktivnosti, te stoga ne mislimo ni na šta drugo. Fokusiramo se na sad i ovde. Puls se usporava, krvni pritisak snižava. Sa druge strane, ukoliko je u pitanju hobi koji zahteva kretanje, nema potrebe posebno isticati dobiti od fizičke aktivnosti. U svakom slučaju, drastično je zdravije provesti vreme u bilo kojoj vrsti aktivnosti umesto sedeti pred TV-om ili kompjuterom (recimo facebook i druge socijalne mreže mogu naročito lako izazvati zavisnost i na taj način oduzimati puno vremena).

Dalje, pokazalo se da hobijem vežbamo svoje kreativno mišljenje, što može doneti i beneficije u profesionalnom životu – sprečavamo ustoličavanje rigidnog načina mišljenja i povećavamo šansu da dodjemo do rešenja nekog problema promenom direkcije (pravca razmišljanja). Kao ilustracija može poslužiti i činjenica da se visoko uspešni pojedinci, uključujući i vrhunske naučnike, redovno bave hobijem (Ajnštajn je, na primer, svirao violinu).

Pozitivni efekti praktikovanja hobija se tiču i emotivne sfere našeg psihičkog života. Ovo potvđuje i Svetlana Babić, vlasnik Otvorenog umetničkog studija “Simonida” i redovni profesor na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini, za Mlade 018: “Nakon dugog niza godina kada je slikarstvo za mene značilo samoispitivanje, traženje i usavršavanje, sada je čin stvaranja čista radost.”

Osim svih ovih prednosti, treba napomenuti da bavljenje hobijem sa sobom nosi po pravilu i učenje novih stvari. A upravo ovo je jedan od ključnih faktora u održavanju bistrog uma u toku celog života. Kada izazivamo mozak novim zadacima, moždane ćelije stvaraju nove dendrite i sinapse (veze između ćelija), što rezultira njihovom boljom komunikacijom, a za nas to znači vitalniji um!

Kako se u Srbiji provodi slobodno vreme?

Anketa sprovedena od strane redakcije našeg časopisa pokazala je sledeće rezultate:

Najmanji procenat ispitanika svoje slobodno vreme provodi baveći se hobijem. Pritom, njih 23%, skoro 4 puta više, svoje slobodno vreme provodi za kompjuterom ili uz TV. Situacija još uvek nije alarmantna, ali treba biti svestan ovog trenda. U nekim ranijim periodima u razvoju civilizacije, ljudi su drastično manje bili upućeni na raznovrsnu tehnologiju i češće su bili u prilici da u slobodno vreme imaju direktan doživljaj sveta kroz stvaranje.

Svetlana Babić, u skladu sa ovim, navodi svoje viđenje razloga koji leže u osnovi ovih činjenica: “Smatram da je kod mlađe populacije razlog slabog bavljenja hobijem nedostatak finansija i vremena, a kod starijih je najčešće uočljivo ustručavanje i nesigurnost. Kod obe kategorije takođe postoji slaba informisanost o mogućnostima bavljenja hobijem.” Ovo zapažanje je potvrđeno u našoj anketi: ispitanici navode kao glavne razloge koji ih sprečavaju da se bave nekom kreativnom aktivnošću finansije, malo slobodnog vremena, ali i činjenicu da u njihovoj okolini nema zadovoljavajuće ponude kurseva (u smislu hobija).

Igrajte se!

Dakle, iskoristite leto i pokušajte da, osim spremanja ispita, posvetite partrenutaka dnevno nečemu što vas čini sretnima. Setite se šta ste voleli kao mali a prestali ste da radite. Probudite svoje strasti. Razmislite šta ste uvek želeli da naučite da radite. Potražite ideje na internetu, među svojim poznanicima, obratite pažnju na oglase u vezi raznih kurseva i časova… Možda u vama leže neostvareni slikari, muzičari, plesači, baštovani, kuvari, fotografi, stvaraoci bilo koje vrste! Dozvolite sebi da se pomalo igrate, bez obzira što ste već odrasli!

Otvoreni umetnički studio “Simonida” – škola slikanja i crtanja

7. juli 5a, Niš

tel: 063/437647

e-mail: svetlana.simonida@gmail.com

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Koju igru igraš

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s