Nije samo za „lude“

Seminar „Psihoterapija svakodnevnog života“

Da psihoterapija nije samo za „lude“ jedna je od bitnijih poruka sa seminara pod nazivom „Psihoterapija svakodnevnog života“u organizaciji Psihološkog savetovališta, koji je održan sredinom juna povodom Dana Univerziteta. Brojnim učesnicima seminara prikazan je psioterapijski pristup kognitivno-bihejvioralne, geštalt i psihonalitičke terapije. Među učesnicima je, na opšte zadovoljstvo organizatora, bilo i mnoštvo studenata fakulteta koji nisu humanistički. Ovaj seminar je dokaz da su mladi ljudi željni raznovrsnijeg sadržaja, koji nije u dovoljnoj meri eksploatisan u ovoj sredini, i da su nove informacije i pristupi srdačno prihvaćeni.

PIŠE Maja Strelić, apsolvent psihologije


–           Kako prevazići svakodnevne stresove koje prouzrokuje savremeni život, počev od problema sa učenjem, problema u emotivnim vezama, do problema u svakodnevnoj komunikaciji? Da li psihoterapija može pomoći i kako? Koji bi psihoterapijski pravac bio adekvatan za dati problem? – su krucijalna pitanja, od kojih se pošlo pri organizaciji seminara i pri odabiru predavača, objašnjava Milanka Nedeljković, jedna od organizatorki i volonterka Psihološkog savetovališta za Mlade 018.

Kroz rad Psihološkog savetovališta, kako potvrđuje naša sagovornica, među studentskom populacijom detektovana je potreba za podrškom, u koju spada i psihoterapija.

–          Učesnici su imali priliku da slušaju o kognitivno-bihejvioralnoj terapiji, geštalt terapiji i psihoanalizi, iako postoji još mnogo psihoterapija koje je bi trebalo upoznati, kaže Bojana Rubežanović, koordinatorka seminara.

Uprkos tome, interesovanje studenata je bilo veliko, što se može zaključiti po njihovoj aktivnosti u diskusiji, mada nažalost zbog ograničenih kapaciteta nisu svi zainteresovani mogli da prisustvuju seminaru.

Preko sto učesnika imalo je priliku da o kognitivno-bihejvioralnoj terapiji čuje od psihijatra ass. dr sci Olivere Žikić. Dr Žikić je istakla da je ovaj psihoterapisjki pravac emprisjki dokazano najefektniji u lečenju skoro svih fobičnih poremećaja i socijalne fobije, i da se uspešno  primenjuje i kod neurotskih poremećaja, depresije i kod lečenja toksikomanije. Po njenim rečima, karakteristično za ovu vrstu terapije je što ne traje dugo, otprilike 16 do 20 seansi što je u proseku oko tri meseca terapeutskog procesa, tokom koga su i klijent i terapeut aktivni. Koristi se raznim tehnikama kao što su : vežbe disanja, relaksacije, preplavljivanje, izlaganje specifičnim dražima  i mnogim drugim. Edukacija za ovu vrstu terapije postoji i u Nišu, traje četiri godine i košta oko dve hiljade evra.

Kod psihoanalitičke psihoterapije stvari stoje nešto drugačije. Sam postupak lečenja je znatno duži mada zavisi od konkretnog klijenta i dubine problema odnosno individualan je. Svaka seansa traje tačno pedeset minuta. Ovakva vrsta psihoterapeutskog postupka je znatno skuplja i dugotrajnija ali uz pomoć nje ličnost klijenta se može trajno izmeniti i razrešiti dubinskih konflikata i poteškoća u funkcionisanju. Kao što je dr Zoran Antić, psihijatar i psihoanalitičar na predavanju i rekao : – Psihoanaliza ne podrazumeva takozvane “tetrapak” varijante odnosno laka i brza rešenja klijentovih problema, već se bavi rekonstrukcijom celokupne ličnosti.

Edukacija za sada postoji samo u Beogradu i traje u proseku pet godina a cena se može proveriti na sajtu Evropske asocijacije psihoanalitičke psihoterapije.

Kako napominje Bojana Rubežanović, čini se da je izlaganje o geštalt psihoterapiji ostavilo najjači utisak na publiku. O ovom usmerenju govorila je mr Jelena Želeskov-Đorić, magistar psiholoških nauka  geštalt psihoterapeut. Geštalt psihoterapija spada u humanističke terapeutske pravce. Geštalt terapeuti koriste jednu novu tendenciju u psihoterapiji a to je dimenzionalni pristup. Neke od karakterističnih tačaka ove terapije su: problem rezilijentnosti odnosno otpornosti na stres, zatim bipolarnosti, kreativna adaptacija kao odlika mentalnog zdravlja, kao i ciklus kontakt – povlačenje. Edukacija za sada takođe postoji samo u Beogradu a za više informacija može se pogledati sajt Geštalt studia Beograd (GSB) koji obezbedjuje evropski sertifikat za terapiju.

–          Obradom evaluacionih upitnika došlo se do zaključka da su ovakvi seminari neophodni, da bi ih trebalo česce organizovati, sa akcentom na to da predavanje bude što ineraktivnije, tj. da predavaci insistiraju na dvosmernoj komunikaciji, rezimira Bojana Rubežanović.

Kako je za naš časopis istakao jedan od učesnika seminara Ivica Rajković, apsolvent psihologije, teme obrađene na seminaru probudile su  u njemu veće interesovanje za samu edukaciju iz oblasti psihoterapije. Ipak, postavlja se pitanje finansijske pristupačnosti ove vrste obrazovanja: – Nisam siguran koliko ljudi bi bilo u stanju da priušti ovakvo stručno usmerenje, jer koliko sam saznao mogućnosti budžeta ne postoje, već student može samo da se samofinansira. A ta finansijska i teritorijalna nepristupačnost možda važi čak i za korisnike psihoterapijskih usluga.

No ipak, zahvaljujući uglavnom pozitivnim utiscima učesnika može se očekivati da će Psihološko savetovalište ponovo organizovati slične seminare sa drugim predstavnicima razlicitih psihoterapija.

Mini intervju: Jelena Želeskov Đorić

Kako se može oceniti psihoterapija u Srbiji?

Psihoterapija je danas sveprisutna, na granici između nauke i umetnosti, zanata i veštine, tražeći mesto između psihijatrije i kliničke psihologije. Kako se doživljava psihoterapeut u Srbiji? Da li je to psihijatar? Ili psiholog? Ili samo psihoterapeut? Pre bi se reklo da je prosečnom čoveku koji živi u Srbiji jasno šta psihoterapeut radi, ali ne i ko je psihoterapeut. Koje škole završava neko da bi bio psihoterapeut? Fakultet, kurs ili nešto treće? To danas u našoj sredini još uvek nije jasno.

Kako studenti reaguju na seminare vezane za psihoterapiju?

Edukacija i seminari posvećeni psihoterapiji potrebni su ne samo na Univerzitetu već i u široj društvenoj zajednici. Moj utisak sa seminara “Psihoterapija svakodnevnog života” koji je organizovan u Nišu jeste veoma pozitivan, ali smatram da predavanja ex katedra predstavljaju deo obrazovanja koji je iza nas, te da je interaktivna nastava kao i holistički pristup u obrazovanju nešto što je aktuelno i što bi svakako trebalo da postoji na Univerzitetima u Srbiji. Verujem da su studenti svakako spremni za ovakav način rada, što se na predavanju koje sam odrzala i pokazalo, a da li su i predavači ostaje da se vidi.

Da li je psihoterapija i dalje tabu?

Smatram da psihoterapija u Srbiji nije tabu, bar ne u gradskim sredinama, mada još uvek postoji shvatanje o povezanosti između potrebe za psihoterapijom i bolesti. Većina ljudi i dalje smatra da kod psihoterapeuta treba ići onda kada imaš neke problem, iako je u svetu odavno trend da psihoterapija ima i preventivnu funkciju, ali i da u skladu sa filozofijom pozitivne psihologije čovek stalno radi na svom rastu i razvoju, te da je psihoterapija veoma važna i sa tog aspekta razvoja ličnosti.

Advertisements

3 komentara

Objavljeno pod Koju igru igraš

3 responses to “Nije samo za „lude“

  1. Povratni ping: Sadržaj broja 2 « Mladi 018

  2. kako da stupim u kontakt sa nekim dobrim psijatrom za mlade?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s