Gej (ni)je OK?

Homofobija – poreklo i posledice

Nedavno održana tribina “Psihoseksualni poremećaji na filmu” u Niškom kulturnom centru, vrlo lako se pretvorila u uvek aktuelnu diskusiju o homoseksualnosti. Naime, jedan slučajni slušalac, zaintrigiran temom, osetio je potrebu da iznese svoj stav o homoseksualcima pred publikom i psihoterapeutima koji su vodili tribinu. Ne treba posebno napominjati da je u pitanju bila vrlo negativna ocena ove pojave. A taj događaj samo je jedan od mnogih.

Najave Parade ponosa svake godine navode na žučne rasprave, i niko nije neutralan. Izgleda da je tema homoseksualnosti jedna od tema oko kojih se ljudi ne mogu složiti i koje nije uputno načinjati u neobaveznom ćaskanju, zajedno sa pitanjima religije i politike.

PIŠE Stanislava Puač, apsolvent psihologije

Homofobija se može definisati kao strah (iracionalan) i animozitet prema osobama koje jesu ili za koje se sumnja da su homosexualne orijentacije. Autorstvo za ovaj termin pripisuje se Džordžu Vajnbergu (Weinberg), koji ga je upotrebio u svojoj knjizi iz 1972. godine.

Gej (ni)je OK?

Homofobi kao latentni homoseksualci

Nemoguće je ne zapitati se zašto ljudi često osećaju mržnju prema homoseksualcima, ponekad zastrašujuće razornu. Ukoliko je u pitanju različitost, zašto ne osećaju isto prema, na primer, osobama sa posebnim potrebama, mentalno obolelim ili osobama sa telesnim invaliditetom. Izgleda da vrednovanje ljudske seksualnosti zauzima privilegovano mesto.

Moguće objašnjenje je da se čovek instinktivno plaši onog što mu je nepoznato. U prilog ovoj tezi ide svakako i činjenica koja je potvrđena u brojnim ispitivanjima – što su osobe bolje upoznate sa homoseksualnošću i njenim karakteristikama, to su manje homofobične.

Međutim, kao i kod svih predrasuda, teško ih je neutralisati informisanjem. Osobe koje imaju predrasude, izbegavaće da čuju, a pre svega da prihvate, podatke koji su u suprotnosti sa njihovim uverenjem. Ovo je opšta psihološka zakonitost koja u praksi znači da će homofobična osoba ignorisati, ili pogrešno interpretirati informacije koje govore o toleranciji i prihvatanju homoseksualaca.

Drugo veoma popularno objašnjenje daje Frojd, a mnogi autori ga prihvataju. Psihoanalitička teorija kaže da koreni homofobije leže u potisnutoj homoseksualnosti. Frojd je smatrao da su homofobi zapravo latentni homoseksualci, odnosno, da i sami imaju sklonosti da ih privlače osobe istog pola. Ključnu ulogu u toj situaciji igraju odbrambeni mehanizmi, koji brane “nedozvoljenim tendencijama” da isplivaju na površinu. Razlog zašto je to tako uglavnom leži u vaspitanju, patrijarhalnoj sredini i socijalno poželjnom ponašanju. Naime, sredina po pravilu osuđuje homoseksualnost. Roditelji u postupku socijalizacije (vaspitanja) svoje dece na njih prenose socijalne norme društva u kome se nalaze. Ove norme dete postepeno prihvata kao svoje sopstvene i vremenom počinje da ih doživljava kao deo svog identiteta. Kada ova slika o sebi kao prilagođenoj i socijalno adekvatnoj osobi bude ugrožena, vrlo često na scenu stupaju mehanizmi odbrane. Oni u suštini služe tome da se svi nepoželjni impulsi obrade tako da im se ne dozvoli da poljuljaju pozitivnu sliku koju imamo o sebi. U ovom slučaju to znači da će osoba koja oseti homoseksualne težnje, a koja je kroz vaspitanje usvojila mišljenje da su one neprihvatljive, naći način da ih sebi ne prizna i da se sa njima izbori. Pretpostavka je da će to učiniti homofobičnim i agresivnim akcijama. U principu, sve se svodi na filozofiju da je napad najbolja odbrana.

Lester Rajt (Wright) je eksperimentalno pokušao da dokaže ovu tezu podelivši uzorak od 64 muškarca na dve grupe, na homofobe i nehomofobe. Svima je prikazivao 3 kratka filma sa erotskim sadržajem – heteroseksualni odnos, odnos dve žene i odnos dva muškarca. Istovremeno je merio fiziološke znake seksualnog uzbuđenja. Ispostavilo se da je, u skladu sa Frojdovim očekivanjima, fiziološko uzbuđenje pri gledanju filma sa dva muškarca izrazitije kod homofobičnih subjekata. Njih 80% pokazuje potpuno do umereno uzbuđenje (nasuprot 34% nehomofobičnih). Takođe, njihovi izveštaji ne poklapaju se sa objektivnim rezultatima – uglavnom negiraju postojanje uzbuđenosti, dok nehomofobični muškarci govore istinu.

Treba istaći da, kao i mnogi drugi, ni ovaj nalaz ne može da se smatra krunskim dokazom bilo čega. Ali u svakom slučaju predstavlja ilustraciju jednog mogućeg objašnjenja ove pojave. N.N, koji je gej, navodi za Mlade 018 da poznaje veći broj muškaraca koji su jako dug period pokazivali izrazito homofobično ponašanje, a na kraju su i sami shvatili da su homoseksualci: – Oni šire mržnju mnogo duže i češće od heteroseksualaca. Međutim, oni kad tad otkriju svoju pravu orijentaciju.

Roditelji homoseksualaca

Koji god da su uzroci, posledice homofobije se kreću od manje ozbiljnih do alarmantnih. Ali i ti “bezazleniji” postupci upućeni ka, recimo, jednom tinejdžeru, svakako nanose trajne ožiljke. N.N. kao nejneprijatnije iskustvo sa homofobijom navodi komentare svoje majke, koja je, neznajući da joj je sin homoseksualac, u više navrata pred njim iznela svoje shvatanje o toj orijentaciji kao bolesti i nečemu što nije u skladu sa pravoslavnom religijom. Naravno, ne treba onda ni spominjati težinu krajnje agresivnih postupaka prema homoseksualcima koje, nažalost, često imamo prilike da vidimo.

Osim ovog direktnog uticaja, homofobična sredina deluje i indirektno agresivno. Uočeno je da je, čak i u dosta liberalnim sredinama na čelu sa SAD, stopa samoubistava među homoseksualnom omladinom i do 7 puta veća! Osim toga, u SAD je 20-40% mladih beskućnika homoseksualne orijentacije. Oni su završili na ulici nakon što su ih njihovi roditelji odbacili pošto su saznali za njihovo seksualno opredeljenje.

U Srbiji ništa bolje

Ovi podaci takođe svedoče i o činjenici da Srbija kao zemlja u tranziciji i sa naglašenim patrijahalnim i konzervativnim obrascima življenja, nije izuzetak od opšte prisutne netolerancije i nerazumevanja, kada je ova marginalizovana grupa u pitanju.

Gej (ni)je OK?

U istraživanju CeSID-a i Gej strejt alijanse se pokazalo da 70% stanovništva Srbije smatra da je homoseksualnost bolest. Osim toga, čak 51% se zalaže za to da državne institucije preduzmu akcije za suzbijanje homoseksualnosti. Najviši nivo razumevanja za homoseksualce pokazuju ateisti, dok je kod snažnih vernika stav prema njima izrazito negativan. U ovom istraživanju se takođe pokazalo da negativan stav prema homoseksualnosti uglavnom imaju osobe sa visokim nivoom tradicionalizma, autoritarnosti, nacionalizma i konformizma. N.N. ističe da u svakoj zemlji postoji određena netolerancija prema homoseksualcima, ali da je u Srbiji donekle izraženija: – Veliki broj homoseksualaca koje sam upoznao su obrazovani ljudi koji rade na visokim pozicijama. Naravno, za njihovo opredeljenje se ne zna jer bi u ovoj sredini po njima bacali drvljem i kamenjem.

Apel

Na kraju, trebalo bi postati svestan toga da mržnja i neprijateljstvo najčešće potiču iz nas samih, iz naših sopstvenih nesigurnosti i strahova. Možda će ovo doneti malo više tolerancije i razumevanja među ljude.

Nastavak sledi..

Učestvujte u našoj anketi:


Advertisements

2 komentara

Objavljeno pod Koju igru igraš

2 responses to “Gej (ni)je OK?

  1. Povratni ping: Sadržaj broja 2 « Mladi 018

  2. Baš mi se dopao članak, trebalo bi više takvih priloga. Jasan i savršen!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s