Fudbal uz zvuke vuvuzela

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2010.

Dok mi žalimo zbog toga što orlovi rano lete iz Južne Afrike, ostatak planete nastavlja da uživa u svetskom sajmu fudbala. Ovaj Mundijal, 19. po redu, ostaće upamćen po nekim stvarima koje nisu bile karakteristične za ranija svetska prvenstva.

PIŠE Đorđe Majstorović, apsolvent istorije

Kada je FIFA krajem 2007. donela odluku da pri izboru domaćina svetskog prvetnstva važi pravilo rotacije među kontinentima, objavljeno je da će Mundijal 2010. godine biti održan na afričkom kontinentu. Svima koji bar malo prate fudbalska zbivanja, bilo je jasno u tom trenutku da je to dug koji Sep Blater vraća delegatima sa „Crnog kontinenta“, uz pomoć kojih je, par meseci pre te odluke, bio reizabran na čelo svetske fudbalske organizacije. Svakako da bi se to moglo protumačiti i kao podsticaj za napredak jednog, i fudbalski i ekonomski, slabije razvijenog regiona. Ipak, organizacija ovako velikog takmičenja zahteva veoma ozbiljan posao, tako da su mnogi sa pravom ovaj potez nazvali opasnim eksperimentom.

FIFA je primila četiri aplikacije za domaćinstvo, a Južnoafrička republika je pobedila u konkurenciji Maroka, Egipta i zajedničke organizacije Libije i Tunisa. Pobeda zemlje sa južne hemisfere automatski je značila i da će ovo biti najhladnije svetsko prvenstvo ikad održano. Zima je počela pre par dana, a temperature se ovih dana kreću od dvadeset stepeni preko dana, pa sve do nule u večernjim časovima. Ipak, mnogo veću brigu za organizatore predstavlja bezbednost, kako učesnika, tako i brojnih navijača iz svih delova sveta. Naime, Južna Afrika ne samo da je vodeća zemlja po broju zaraženih sidom, već je i po broju ubistava na vrhu lestvice. Ipak, trebalo bi reći da, osim par opljačkanih novinara, za sada nije bilo nikakvih drugih problema što se bezbednosti tiče. Sa druge strane, privreda Južne Afrike je najjača na kontinentu, pre svega zbog zlata i dijamanata, tako da i ne čudi preterano što je ona dobila domaćinstvo u slaboj konkurenciji severnoafričkih država.

Ipak, to što je ova zemlja prilično razvijena i što spada u rang srednjih po prihodima po glavi stanovnika, ne bi trebalo previše da zavara. Mora se uzeti u obzir činjenica da je nezaposlenost izuzetno velika i da postoji ogromna nejednakost među društvenim grupama. S obzirom na sve to, može se slobodno reći da poseta na stadionima u prvoj fazi Mundijala i nije tako loša, iako ima dosta polemike i oko toga. Činjenica je da su se na pojedinim manje atraktivnim mečevima mogle videti i poluprazne tribine, što se ne pamti još od SP u Italiji ’90, ali je prosek gledalaca po meču ipak na vrlo zadovoljavajućem nivou.

Pomenuti Mundijal u Italiji ostao je upamćen i kao najneefikasniji u istoriji, a ovaj tekući za sada opasno preti da mu preuzme tu titulu. Pred gotovo svako svetsko prvenstvo u poslednje vreme diže se prašina oko novih lopti, ali do sada su se uglavnom najviše žalili golmani. Ovoga puta su glas digli i igrači, pa čak i neki selektori, koji su govorili da je nova lopta katastrofalna i da je njihovim igračima vrlo teško da je uopšte kontrolišu. Reč je o novom Adidasovom modelu po imenu „Džabulani“ (posle pobede nad Nemcima kod nas nazvane DžaBuLane), lopte koja postiže vrlo čudne putanje. Da sa loptom nešto zaista nije u redu, moglo se primetiti tokom praćenja utakmica, a tome u prilog ide i činjenica da su gotovo svi golovi koji su postignuti sa veće udaljenosti posledica katastrofalnih greški golmana. Ipak, izgleda da napadači polako počinju da se navikavaju na nju, jer je posle očajnog starta efikasnost počela da raste.

Međutim, najviše buke, u svakom smislu, diže se oko tradicionalnih afričkih truba, vuvuzela, čiji je zvuk sastavni deo svakog meča. Strastveniji ljubitelji fudbala su se možda i navikli na njih gledajući Kup afričkih nacija, ali se mnogi koji prate prenose sada žale na nesnosnu buku koje one prave. Originalne vuvuzele mogu da proizvedu zvuk jačine 120 decibela, što može ozbiljno oštetiti sluh, ali su novi modeli redukovani na 20 decibela, tako da je FIFA ipak dozvolila njihovo unošenje na stadione. Bez obzira na sve ovo, i bez obzira na ispadanje naše reprezentacije u grupnoj fazi, nekome će ovaj zvuk vuvuzela i lelujava lopta ipak doneti sreću na kraju i ostati u lepom sećanju. Čija će to selekcija biti, ostaje da se vidi 11. jula.

Naša reprezentacija je, i pored istorijske pobede nad Nemačkom, završila takmičenje već u prvoj rundi, zbog poraza od Gane i Australije. Iz naše grupe dalje ide prvoplasirana Nemačka, kao i Gana, koju sa klupe predvodi naš Milovan Rajevac. Izabranici Radomira Antića tako su propustili veliku priliku da zabeleže dosta zapaženiji rezultat za Srbiju, već na prvom nastupu pod tim imenom na nekom velikom takmičenju.
GRUPA D
1. Nemačka 6 (5:1)
2. Gana 4 (2:2)
3. Australija 4 (3:6)
4. Srbija 3 (2:3)

Advertisements

2 komentara

Objavljeno pod Sport

2 responses to “Fudbal uz zvuke vuvuzela

  1. Povratni ping: Sadržaj broja 2 « Mladi 018

  2. Sjajne vuvuzele!

    Treba spomenuti i suđenje čini mi se kada se rezimira SP

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s