Decentralizacija ili „beogradizacija“

Intervju: Dragan Miljković, Nacionalna koalicija za decentralizaciju

Mladi ljudi mogu mnogo doprineti razvoju Srbije ukoliko se angažuju i učestvuju u razvoju lokalne zajednice. Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) zalaže se za bolje sutra, pokušava da se izbori sa decentralizacijom, kako bi sprečili odliv mozgova iz Srbije i zadržali mlade da ostanu tu gde jesu.

Tim povodom razgovaramo sa Draganom Miljkovićem, koordinatorom programa za decentralizaciju, o tome šta ovaj proces predstavlja mladim ljudima i građanima Srbije uopšte i na koji način mu NKD pristupa.

PIŠE Svetlana Rajković, žurnalista

Dragan Miljković

Po rečima našeg sagovornika, decentralizacija Srbije podrazumeva uvećanje nadležnosti pri čemu one ostaju i dalje podređeni višim upravnim instancama. To je prenos vlasti čije vršenje i dalje ostaje pod prenosiočevim nehijerarhijskim nadzorom.

–        Za NKD decentralizacija Srbije je osnova za njen dalji politički i ekonomski razvoj i uvažavanje građanki i građana Srbije kao aktivnih učesnika u procesima donošenja odluka, napominje on.

Čini se da je NKD ostvarila značajnu podršku građana imajući u vidu da je za protekle tri godine 60 000 građana potpisalo neku od inicijativa usmerenih ka zagovaranju procesa decentralizacije Srbije?

–          Tačno. Pored toga, realizovali smo preko sedamdeset akcija i sastanaka u lokalnim zajednicama. Do sada objavili smo dva istraživanja, dve publikacije, distribuirali preko 50 000 postera i lifleta. Produkcijski tim Nacionalne koalicije za decentalizaciju proizveo je i emitovao sedamnaest TV emisija i dvadesetak TV spotova na petnaestak regionalnih i lokalnih televizija sa potencijalnim auditorijumom od preko 3 miliona gledalaca.

Šta je vaše istraživanje pokazalo o stavovima građana po pitanju decentralizacije?

–          Istraživanje sprovedeno od strane PROTECTA-e i NKD-a (Nacionalne koalicije za decentralizaciju), koje se odnosi na stavove građana o temi decentralizacije, pokazalo je da građani ne razumeju značenje reči “decentralizacija”, već ga prepoznaju kao “sve ide u Beograd”. Građani bi želeli da njihove opštine budu jače, da učestvuju u procesu donošenja odluka i da zaustave proces “beogradizacije” kako oni to nazivaju. Do sada, nijedna od političkih partija ili organizacija nije imala uticaj na kanalisanje ove postojeće energije i upotrebila je kako bi izvršila pritisak. U odnosu građana prema decentralizaciji i regionalizaciji Srbije dominiraju dve ocene. Pre svega, tu je natpolovična većina (54%) koja pozitivno ocenjuje decentralizaciju, ali su tu i dve petine podeljene na one koji o ovom pitanju nemaju stav (neobavešteni su, ne znaju o ovome ništa ili gotovo ništa, 21%) ili imaju zbrkana i pomešana viđenja, tako da ne mogu da razluče da li je tu stvar o nečemu što je pozitivno ili nečemu što je negativno (20%). 5% građana ima pretežno negativan stav o decentralizaciji.

Šta NKD radi kada su u pitanju mladi?

–          Ciljna grupa NKD-a jesu donosioci odluka na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, mediji, mladi, akademska zajednica i eksperti, kao i celokupna javnost u Srbiji. Međutim, mladi su jedna od prioritetnih ciljnih grupa zbog toga što će oni biti donosioci odluka u vremenu kada Srbija jednom bude bila član Evropske unije.

Na koji način oni mogu doprineti ovom procesu?

–          Mladi su socijalno najranjivija grupa u društvu i zato treba da uzmu učešća u donošenju odluka u cilju poboljšanja svog statusa. Decentralizacijom zemlje trebalo bi da se stvore uslovi za njen ravnomerniji razvoj što će sprečiti migraciju mladih u veće gradove i u inostranstvo.

NKD je dosada sprovela aktivnosti u mnogim gradovima kao što su: Vranje, Leskovac, Pirot, Niš, Kruševac, Užice, Novi Pazar, Kragujevac, Negotin, Donji Milanovac, Kikinda, Beograd, Novi Sad, Valjevo, Sjenica. U toku je realizacija dva projekta: „Pitajte građane 2“ i „Autobus decentralizacije“.

Dragan Miljković o dosadašnjim projektima NKD-a

Projekat „Decentralizacija Srbije“ (2007) imao je za cilj formiranje Nacionalne koalicije za decentalizaciju i regionalnih centara u Novom Pazaru, Užicu, Negotinu, Vranju i Nišu.

Projekat „REACT“ (2007) imao je za cilj sprovođenje istraživanja o stavovima građana o decentralizaciji u trideset opština u Srbiji, zatim trening za preko sto novih zagovarača decentralizacije u svih pet regionalnih centara Nacionalne koalicije za decentralizaciju, zagovaranje decentralizacije kroz pravni i medijski monitoring, snimanje TV emisije o aktivnostima na projektu, deset lokalnih akcija u pet regionalnih centara koje ukazuju na lokalne probleme koji su rezultat centralizovanog načina upravljanja i odlučivanja u Srbiji.

Projekat „Pravi izbori“ (2008) istraživao je podršku građana predlozima projekata koji su iz Niša podnešeni za 2009. godinu Ministarstvu za Nacionalni investicioni plan (NIP).

Projekat „Pravi buku za decentralizaciju“ (2009) posvećen je stvaranju direktnog pritiska koji građani mogu da izvrše na vlast. Na ovaj način povećana je podrška i očekivanje građana prema decentralizaciji, sa cijem da političari osete taj pritisak. Projekat je obuhvatio nekoliko vrsta aktivnosti, kao što su: 10.000 potpisanih izjava građana da su žrtve centralizacije, “Pravi buku” kampanja sa bilbordima na autoputu ka Beogradu u deset najvećih gradova i snimanje kratkog filma o projektnim aktivnostima.

Projekat „Promocija decentralizacije u korist povećanog učešća građana u procesu donošenja odluka“ (2009) imao je za cilj treninge i podršku prepoznavanju i predlaganju rešenja za probleme u lokalnim zajednicama koji su rezultat centralizacije. Osim toga, izdali smo priručnik za zagovaranje decentralizacije, obavili dijaloge na lokalnom i nacionalnom nivou u šest lokalnih sredin, a to su Sjenica, Leskovac, Pirot, Kragujevac, Kikinda i Valjevo. Krajem marta 2010. godine u Beogradu održana je nacionalna konferencija za decentralizaciju.

Projekat „Pitajte građane 1“ (2009) imao je za cilj pokretanje građanske inicijative za promenu statusa Pirota i Kikinde i dobijanje statusa grada, za dobijanje statusa opštine za Donji Milanovac, dok je u Leskovcu pokrenuta građanska inicijativa za teritorijano preuređenje grada. U tom cilju prikupljen je potreban broj potpisa gradjana i urađene su ekspertize ekonomske i demografske opravdanosti ovih promena.

Advertisements

1 komentar

Objavljeno pod Omladinska politika

One response to “Decentralizacija ili „beogradizacija“

  1. Povratni ping: Sadržaj broja 2 « Mladi 018

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s